Transferne cene u suštini predstavljaju finansijski izveštaj koji opisuje poslovne transakcije među povezanim licima. Ove transakcije između povezanih lica često se u praksi nazivaju i kontrolisanim transakcijama i one se opisuju samim izveštajem.

Sam preduslov za postojanje transfernih cena su transakcije između povezanih lica, odnosno situacija u kojoj povezane firme međusobno obavljaju transakcije.
Pored toga, smatra se da cena postaje transferna upravo onog trenutka kada nastane obaveza u vezi transakcija između povezanih preduzeća.

Za razumevanje samog izveštaja o transfernim cenama bitno je da razumemo razliku između tržišnih i transfernih cena.

Na primer, kada dve tržišno orijentisane firme koje nisu međusobno povezane posluju i obavljaju transakcije, cene koje one formiraju nazivaju se tržišne cene i njih – kao što sama reč govori – “diriguje” stanje tržišta.

S druge strane, kada dva povezana lica posluju, same cene koje se u praksi formiraju između povezanih lica mogu biti različite od stvarnih tržišnih (po kojima se obavljaju transakcije među nepovezanim firmama), u smislu da mogu biti niže ili više od tržišnih cena, što rezultira neregularnostima tržišnog poslovanja.

Ovakvi poslovni odnosi između povezanih pravnih lica mogu nastati iz više razloga, a najčešće su radi postizanja tržišnih planova i rezultata, kao i radi postizanja drugih netržišnih ciljeva.

Pored navedenih, postoji i dodatni cilj poslovanja, a to je da se međusobnim transakcijama povezanih pravnih lica smanjuju poreske obaveze u zemljama, odnosno mestima gde su iste nastale.

Srpska kompanija može da umanji svoju osnovicu poreza na dobit tako što će sa povezanim licima poslovati po drugačijim cenama od tržišnih i ovo je upravo deo izveštaja o transfernim cenama koji je Poreskim upravama najbitniji (to je ono što izveštaj o transfernim cenama čini izveštajem visokog rizika).

Primer

Kako bismo ilustrovali sve, pretpostavićemo da je srpska kompanija (ćerka firma) u vlasništvu američke kompanije (majka firma) i da je kompanija iz Srbije na datum 31.12.2022. godine ostvarila dobitak pre poreza od 100.000 EUR. Primenom poreske stope od 15%, trebalo bi da plati 15.000 EUR poreza na dobit.

Međutim, na dan 31.12.2022. godine, američka kompanija fakturiše konsultantske usluge srpskoj kompaniji od 100.000 EUR. Ova faktura se knjiži kao rashod u knjigama srpske kompanije. Na taj način prihod pre poreza postaje 0 EUR i samim tim, nema obaveze po osnovu poreza na dobit.

Kako bi sprečila ovakve aktivnosti, Republika Srbija je uvela obavezu izrade izveštaja o transfernim cenama, gde se u pomenutom izveštaju identifikuju sve transakcije sa povezanim licima i vrši se analiza usklađenosti sa načelom ’’van dohvata ruke’’.

Ova metoda izrade studije transfernih cena direktno poredi cenu proizvoda/usluge u kontrolisanoj transakciji sa cenom proizvoda/usluge u uporedivoj transakciji. Ono što odlikuje ovu metodologiju je to što je najdirektnija metoda transfernih cena, ali je samim tim i najosetljivija na najmanje razlike između kontrolisane i potencijalno uporedive transakcije.

Navedene razlike se mogu odnositi na razlike u:

• proizvodima
• tržišnim i ugovornim uslovima
• preduzetim aktivnostima
• angažovanim sredstvima
• preuzetim rizicima itd.

Metoda cene koštanja primenjuje bruto maržu koja se računa po formuli:

Kod korišćenja bruto/neto marži prilikom izrade izveštaja o transfernim cenama, postoji jedno pravilo koje bi trebalo uvek imati u vidu: imenilac mora biti nezavistan u odnosu na kontrolisanu transakciju.

Zbog ove karakteristike, ova metoda se može primenjivati kod transakcija prodaje povezanom licu.

Takođe, ono što odlikuje ovu metodologiju je to da je ova metoda manje osetljiva na eventualne razlike između kontrolisane transakcije i potencijalno uporedive transakcije, kao i to da je sama metoda adekvatnija za interne uporedive transakcije, jer:

• daje nam bolje informacije o načinu formiranja cene koštanja
• bolje smo informisani o načinu raspodele aktivnosti, sredstava i rizika između učesnika u transakciji

S druge strane, ovu metodu odlikuje to da je ova metoda vrlo osetljiva na razlike u obračunu cene koštanja i funkcionalnim profilima učesnika u transakciji, za eksterne uporedive transakcije bi trebalo razmotriti primenu metode transakcione neto marže.

Metoda preprodajne cene primenjuje bruto maržu koja se računa po formuli:

Ova metoda se može primenjivati ukoliko obveznik nabavlja robu od povezanog lica, a preprodaje je nepovezanom licu.

Metoda preprodajne cene je manje osetljiva u odnosu na metodu uporedive cene na eventualne razlike između kontrolisane transakcije i potencijalno uporedive transakcije. Takođe, ova metodologija je adekvatnija za interne uporedive transakcije, jer:

• daje nam bolje informacije o načinu formiranja prihoda i nabavne vrednosti prodate robe, odnosno o tome kako se evidentiraju rabati, posredničke provizije itd.
• informisani smo o načinu raspodele aktivnosti, sredstava i rizika između učesnika u transakciji

Zbog osetljivosti na razlike u računovodstvenom tretmanu i funkcionalnim profilima učesnika u transakciji, u slučaju eksternih uporedivih transakcija trebalo bi razmotriti primenu metode transakcione neto marže.

Kod metode transakcione neto marže sastavljamo bilans uspeha za kontrolisanu transakciju. Neophodno je da odgovorimo na pitanje:

Ako bi obveznik poslovao samo sa povezanim licem, koliki bi EBIT (poslovni dobitak) ostvarivao?

Prilikom obračuna transakcione neto marže, neophodno je uključiti sve operativne prihode i rashode koji se odnose na kontrolisanu transakciju.

Ova metoda se u praksi najčešće koristi iz sledećih razloga:

• Metoda je pogodna za primenu kod eksternih uporedivih transakcija (za benčmark analizu)
• Manja osetljivost na različite funkcionalne profile
• Manja osetljivost na računovodstveni tretman transakcije: način obračuna cene koštanja/nabavne vrednosti prodate robe može uticati na bruto maržu, ali ne može na EBIT, pošto EBIT obuhvata sve operativne stavke rashoda

U određenim situacijama kada se ne mogu utvrditi ni interne, ni eksterne uporedive transakcije, može se pristupiti izradi studije o transfernim cenama po metodologiji deljene dobiti.

Najčešće je to reč o kontrolisanim transakcijama koje su specifične samo za članice grupacija. Tada je neophodno utvrditi profit u transakciji ne samo obveznika, već i povezanog lica. Potom, detaljnom funkcionalnom analizom se utvrđuje raspodela ostvarenog profita u skladu sa načelom ’’van dohvata ruke’’.

Naziv kontrolisane transakcije nastao je upravo zbog same mogućnosti da se iste kontrolišu, odnosno da se na iste vrši uticaj usled same strukture povezanosti pravnih lica. Upravo ova karakteristika kontrolisanih transakcija predstavlja glavnu razliku u odnosu na takozvane nekontrolisane (tržišne) transakcije koje nastaju između međusobno nepovezanih lica, odnosno nastaju između onih pravnih lica za koje se pretpostavlja da posluju po tržišnim pravilima, kao nezavisna lica.

Same transferne cene u svoj izveštaj uključuju analize o:

• cenama proizvoda, roba i usluga
• cenama osnovnih sredstava i nematerijalne imovine
• finansiranjima
• zajedničkom učešću u troškovima istraživanja i razvoja

Momentom nastajanja samih transfernih cena smatra se trenutak kreiranja cene koja je nastala u vezi sa transakcionim sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima.

Na osnovu toga možemo zaključiti da pojava transfernih cena predstavlja postojanje međusobno povezanih lica, kao i transakcije između njih.

Ono što je bitno da naglasimo kod transfernih cena je i to da povezana lica mogu i ne moraju biti rezidenti iste poreske jurisdikcije (i fizička i pravna lica). U prevodu, povezana pravna lica mogu biti u zemlji, ali mogu biti i u više zemalja.

Jedna od značajnih karakteristika transfernih cena je da su uglavnom nezavisne od uticaja tržišnih faktora, jer u slučaju kada povezana lica ulaze u transakcije među sobom, sva pravila po pitanju transakcija i finalnih cena se definišu unutar povezanih pravnih lica i samim tim direktno utiču na visinu prihoda prodavca, odnosno visinu rashoda kupca, što dovodi do kontrolisanja osnovica za oporezivanje oba pravna lica.

Izrada slučaja o transfernim cenama namenjena je kompanijama koje posluju sa domaćim i međunarodnim povezanim licima i u čijoj vlasničkoj strukturi postoje neke od navedenih zajedničkih osnova:

– Pravna lica između kojih postoji mogućnost kontrole ili mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke – posedovanje najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. st. 3. i 4. Zakona);

– Pravna lica kod kojih ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli ili kapitalu (član 59. stav 5. Zakona);

– Rodbina vlasnika pravnih lica koja su povezana po osnovu posedovanja najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. stav 6. Zakona);

– Pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – tzv. poreskih rajeva (član 59. stav 7. Zakona).

Knjigovodstvena agencija Ideal Računovodstvo u domenu izrade izveštaja transfernih cena pruža sledeće usluge:

• Procenu rizika od neusklađenosti poslovanja sa zakonom
• Analizu transfernih cena
• Benchmarking analizu
• Dokumentaciju o transfernim cenama

Krajnji rok za predaju studija o transfernim cenama je isti kao i rok za podnošenje prijave za porez na dobit. Sama studija o transfernim cenama čini, zapravo, jedan segment ove poreske prijave. Ovaj rok za pravna lica iznosi 180 dana od isteka poreskog perioda, a za preduzetnike je 15. april tekuće godine za izveštaj o poslovanju iz prethodne.

Kako bi se došlo do finalne cena izrade izveštaja (elaborata) o transfernim cenama, bitno je proći nekoliko faktora koji variraju, a koji utiču na finalnu cenu izveštaja:

1. Složenost poslovanja i biznis modela:

Veća i složenija preduzeća sa mnogim transakcijama različite vrste između povezanih lica mogu zahtevati opsežniji izveštaj o transfernim cenama.

2. Tip industrije:

Neke industrije imaju specifične zahteve i standarde koji mogu povećati cenu izrade izveštaja zbog kompleksnosti analize podataka o uporedivostima.

3. Zemlja za koju se radi elaborat o transfernim cenama:

Propisi i standardi se razlikuju po zemljama, što utiče na obim rada potreban za usklađenost.

4. Količina potrebnih dokumenata:

Ako preduzeće već ima deo potrebne dokumentacije, to može smanjiti cenu.

5. Kvalitet i iskustvo savetnika:

Renomirane konsultantske firme obično naplaćuju više za svoje usluge.

Generalno, cena izrada izveštaja o transfernim cenama za produženu verziju može biti:

• Manje firme sa jednostavnim strukturama: od 1.000 do 5.000 evra.
• Srednje firme sa umerenim složenostima poslovanja: od 5.000 do 20.000 evra.
• Velike firme sa složenim poslovnim operacijama: preko 20.000 evra, a ponekad i više.

Važno je napomenuti da se navedeni iznosi odnose na produžene verzije izrade izveštaja o transfernim cenama i da se za finalni iznos uvek treba konsultovati sa nekoliko savetodavnih firmi ili stručnjaka za transferne cene, kako biste dobili konkretnu ponudu prilagođenu vašim specifičnim potrebama i situaciji.

Izveštaj o transfernim cenama je međunarodni izveštaj neophodan u skoro svim svetskim zemljama o čemu možete videti klikom ovde.

Transferne cene se odnose na odredbe i uslove vezane za transakcije unutar multinacionalne kompanije.

To se odnosi na cene koje se naplaćuju između povezanih preduzeća osnovanih u različitim zemljama za njihove međukompanijske transakcije, odnosno prenos dobara i usluga. Pošto cene određuju nezavisni saradnici unutar multinacionalne kompanije, moguće je da cene ne odražavaju nezavisnu tržišnu cenu. Ovo predstavlja veliku zabrinutost za poreske organe koji brinu da bi multinacionalni entiteti mogli da postave transferne cene za prekogranične transakcije kako bi smanjili oporezivu dobit u svojoj jurisdikciji. Ovo je dovelo do porasta propisa o transfernim cenama i njihovog sprovođenja, zbog čega je određivanje transfernih cena postalo glavni problem poštovanja poreskih obaveza.