Fraud Blocker
Otvaranje Firme – kako otvoriti firmu ili osnovati preduzetnika knjigaša nezavisno da li ste u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu?2024-08-30T11:48:13+00:00

Otvaranje firme – osnivanje preduzetnika

Koji tipovi firmi se osnivaju u Srbiji (koji sve pravni oblici privrednih subjekata postoje)?

Jedini vodič za otvaranje firme i odabir pravne forme koji će vam ikada trebati. Toliko detaljan da na kraju možete i sami da otvorite firmu bez ičije pomoći.

Preuzmite kao PDF.

Pre nego što započnu biznis, buduće preduzetnike obično zanima koje sve vrste firmi se mogu otvoriti u Srbiji odnosno koje vrste pravnih formi postoje. S obzirom da je “preduzetnik” jedan od najčešće korišćenih izraza u našem narodu (kada je reč o započinjanju biznisa i otvaranju firmi), u nastavku pišemo o tome koje još pravne forme možete odabrati prilikom otvaranja firme.

Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, ovo su neki od oblika pravnih subjekata za koje se možete odlučiti:

Pravni subjekt

Preduzetnik (i varijacije pravne forme preduzetnika)

Pravna forma “preduzetnik” suštinski predstavlja fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre (APR-u) radi obavljanja privredne delatnosti.

Pored toga, osnivanjem preduzetničke agencije (preduzetnika), sam privredni subjekt registruje se isključivo od strane jednog fizičkog lica (preduzetnika), a osniva se radi vođenja poslovne delatnosti koja ima za cilj ostvarivanje prihoda ili profita.

Preduzetnikom može postati svako nezaposleno, ali i zaposleno lice.

Na primer, zaposleni mogu otvoriti preduzetničku radnju iz radnog odnosa, te se u tom slučaju nazivaju preduzetnicima iz radnog odnosa.

Kada pričamo o varijacijama pravne forme preduzetnika, postoje dve varijacije preduzetnika koje se mogu izabrati prilikom otvaranja firme, čija je glavna razlika način oporezivanja:

Preduzetnik paušalac

Kod paušalnog oporezivanja, preduzetnici su dužni da mesečno plaćaju fiksni iznos poreza i doprinosa, bez obzira na visinu prihoda koji su ostvarili u tom periodu. Pored toga paušalcu nakon osnivanja firme nije potrebno angažovanje knjigovođe za evidentiranje poslovnih promena i vođenje poslovne dokumentacije.

Preduzetnik na ličnoj zaradi

Za razliku od preduzetnika paušalca, prilikom osnivanja preduzetnika na ličnoj zaradi bitno je znati da ovi tipovi preduzetnika moraju voditi poslovne knjige.

Preduzetnik na samooporezivanju

Još jedna opcija preduzernika koja se može odabrati prilikom otvaranja firme je samooporezivanje preduzetnika.

To znači da se porezi i doprinosi računaju na osnovu razlike između prihoda i rashoda. Takođe, knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. Svake godine treba podneti i poresku prijavu i bilans. Godišnju osnovicu za porez računamo tako što od prihoda oduzmemo rashod.

Što se tiče plaćanja poreza i doprinosa, u ovom slučaju je isto kao i kod preduzetnika na ličnoj zardi, plaćaju se na mesečnom nivou.

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja preduzetničkih radnji:

PrednostiNedostaci
  • Jednostavno i brzo osnivanje
  • Manji troškovi registracije
  • Jednostavnije vođenje poslovnih knjiga
  • Jednostavnije gašenje odnosno likvidacija
  • Neograničena lična odgovornost za obaveze preduzeća
    (Što znači da vaša lična imovina može biti ugrožena jer
    preduzetnik = fizičko lice koje odgovara svojom imovinom).
Prednosti
  • Jednostavno i brzo osnivanje
  • Manji troškovi registracije
  • Jednostavnije vođenje poslovnih knjiga
  • Jednostavnije gašenje odnosno likvidacija
Nedostaci
  • Neograničena lična odgovornost za obaveze preduzeća (Što znači da vaša lična imovina može biti ugrožena jer preduzetnik = fizičko lice koje odgovara svojom imovinom).

Pravni subjekt

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

Neke od osnovnih tačaka koje treba napomenuti prilikom otvaranja DOO firme, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću (u nastavku DOO) su te što ovaj oblik privrednog društva može biti osnovan od strane jednog ili više lica, a sama lica ne odgovaraju svojim ličnom imovinom, več imovinom DOO firme.

Pored toga, bitna informacija je i to da svaki član (osnivač) DOO firme poseduje udeo i u osnovnom kapitalu novoosnovanog društva pa ovo može biti važno prilikom donošenja odluke o visini osnovnog kapitala.

Kada pričamo o osnovnom kapitalu DOO-a, on se sastoji od zbira uloga koje osnivači unesu – bilo u novčanom ili nenovčanom obliku.

Ulozi osnivača i članova DOO-a ne moraju biti jednaki, već mogu varirati u iznosu, srazmerno tome koliko procenata udela imaju u firmi.

Primer:

Imamo 3 osnivača sa ukupnim ulogom od 1000din. Od toga dva člana ulažu po 300din i imaju po 30% udela u firmi, dok treći ulaže 400din u ima 40% udela u DOO firmi.

Dobra strana toga prilikom otvaranja DOO firme je i ta što nakon osnivanja DOO firme članovi odgovaraju za obaveze preduzeća samo do visine svog udela, odnosno do iznosa koji su uplatili ili uneli kao ulog u društvo (što u prevodu znači da ne odgovaraju svojom ličnom imovinom, već je rizik onoliki koliki je njihov ulog u DOO firmi).  

Iako ovaj oblik pravnog subjekta sa sobom nosi najveću sigurnost osnivačima, on sa sobom povlači i potpuno drugačije poreske obaveze o kojima ćemo u zasebnom tekstu detaljnije (a koji znaju biti znatno skuplji od poreskih obaveza preduzetnika)

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja DOO firmi:

PrednostiNedostaci
  • Ograničena odgovornost osnivača (samo do visine uloga)
  • Mogućnost više osnivača
  • Mogućnost prodaje udela 
  • Lakše privlačenje investitora
  • Potpuna sigurnost lične imovine osnivača
  • Viši troškovi osnivanja
  • Obaveza vođenja poslovnih knjiga
  • Složenija administracija
  • Kompleksan proces likvidacije
  • Veće poreske obaveze
Prednosti
  • Ograničena odgovornost osnivača (samo do visine uloga)
  • Mogućnost više osnivača
  • Mogućnost prodaje udela 
  • Lakše privlačenje investitora
  • Potpuna sigurnost lične imovine osnivača
Nedostaci
  • Viši troškovi osnivanja
  • Obaveza vođenja poslovnih knjiga
  • Složenija administracija
  • Kompleksan proces likvidacije
  • Veće poreske obaveze

Pravni subjekt

Ortačko društvo

Ortačko društvo predstavlja društvo koje osnivaju dva ili više ortaka koji solidarno i neograničeno odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom.

Šta to znači? 

To znači da kada ortačko društvo ulazi u poslovne odnose sa trećim licima i stvara obaveze, ono odgovara za te obaveze svojom imovinom. Pored toga, članovi društva takođe odgovaraju za obaveze društva svojom celokupnom imovinom.

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja ortačkog društva:

PrednostiNedostaci
  • Deljenje odgovornosti i resursa između više ortaka
  • Zajedničko donošenje odluka
  • Solidarno neograničena odgovornost ortaka za obaveze društva, mogućnost konflikta među ortacima
Prednosti
  • Deljenje odgovornosti i resursa između više ortaka
  • Zajedničko donošenje odluka
Nedostaci
  • Solidarno neograničena odgovornost ortaka za obaveze društva, mogućnost konflikta među ortacima

Pravni subjekt

Komanditno društvo

Komanditno društvo predstavlja privredni subjekt koji ima najmanje dva člana. Od tih članova, barem jedan odgovara za obaveze društva neograničeno i solidarno (komplementar), dok drugi član ima ograničenu odgovornost, do visine svog neuplaćenog ili neunetog uloga (komanditor). Cilj otvaranja (osnivanja) komanditnog društva je ta da bi se obavljala neka poslovna delatnost pod zajedničkim imenom čiji je osnovni cilj ostvarivanje profita.

Bitno je napomentu da ovo društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja komanditnog društva:

PrednostiNedostaci
  • Podela na komplementare sa neograničenom odgovornošću i komanditore sa ograničenom odgovornošću
  • Mogućnost privlačenja kapitala bez deljenja kontrole
  • Složeniji pravni okvir
  • Mogućnost konflikata između komplementara i komanditora
Prednosti
  • Podela na komplementare sa neograničenom odgovornošću i komanditore sa ograničenom odgovornošću
  • Mogućnost privlačenja kapitala bez deljenja kontrole
Nedostaci
  • Složeniji pravni okvir
  • Mogućnost konflikata između komplementara i komanditora

Pravni subjekt

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo predstavlja oblik privrednog društva u kome je osnovni kapital definisan i podeljen na akcije sa određenim vrednostima. Vrednost osnovnog kapitala društva kada saberemo. vrednosti svih izdatih akcija. Ovaj kapital je stalan, osnivački i nepromenljiv, a akcije su jedinice koje predstavljaju delove tog kapitala.
Akcionari, koji su vlasnici akcija društva, imaju prava koja im slede iz njihovih udela. To mogu biti prava poput: prava na dobijanje dividendi, pravo za učestvovanje i donošenje odluke za izbor uprave, kao i pravo na deo imovine društva ukoliko dođe do likvidacije istog. 

U nastavku, izlistaćemo prednosti i mane osnivanja akcionarskog društva:

PrednostiNedostaci
  • Mogućnost prikupljanja kapitala emitovanjem akcija
  • Ograničena odgovornost akcionara
  • Profesionalno upravljanje
  • Veći troškovi osnivanja i administracije
  • Strožiji zakonski i regulatorni zahtevi
Prednosti
  • Mogućnost prikupljanja kapitala emitovanjem akcija
  • Ograničena odgovornost akcionara
  • Profesionalno upravljanje
Nedostaci
  • Veći troškovi osnivanja i administracije
  • Strožiji zakonski i regulatorni zahtevi

Ostale informacije

Čuli smo da postoje i ogranci i predstavništva, možete li malo i o tome napisati?

Tako je, postoje i dodatne pod-vrste pravnih formi za osnivanje firme (ukoliko imate već postojeće pravno lice u zemlji ili inostranstvu), a to su:

Ogranak domaćeg pravnog lica

Ogranak domaćeg pravnog lica je odvojena organizaciona jedinica domaćeg privrednog društva koja posluje na teritoriji Republike Srbije. Preko ove jedinice društvo obavlja svoje poslovne aktivnosti i poduhvate. Sam ogranak nema status pravnog lica i može poslovati izvan mesta sedišta društva, često u jednom ili više drugih gradova, kako bi lakše proširio svoje poslovanje i poslovne planove.

Zakon o privrednim društvima kaže da domaće firme mogu vršiti osnivanje ogranka (putem odluke o obrazovanju ogranka) koju donosi skupština, ortaci ili komplementari, osim ako osnivački akt ili statut ne propisuje drugačije. Bez obzira što ogranak nema pravni status, potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju i registracionu prijavu koji su potrebni za njegovo osnivanje kako bi bio upisan u APR.

Ogranak stranog pravnog lica

Ogranak stranog pravnog lica predstavlja deo domaćeg privrednog društva koji funkcioniše na teritoriji Republike Srbije. Ova organizaciona jedinica omogućava društvu da sprovodi svoje poslovne aktivnosti. Ogranak nema status pravnog lica i posluje van sedišta matičnog društva, često u jednom ili više drugih gradova, kako bi obavljao svoje delatnosti.

Ogranak mora imati imenovanog zakonskog zastupnika, ali nije neophodno da isti pojedinac bude zastupnik i ogranka i društva osnivača. Pored toga što ogranak u Srbiji nema status pravnog lica, on takođe obavlja radnje i deluje u ime i za račun matične firme. Osnivač ogranka, koji je strana kompanija, snosi odgovornost za poslovanje ogranka i sve obaveze koje iz toga proisteknu. U pogledu poreskih obaveza, ogranak se tretira kao domaće pravno lice (rezident).

Predstavništvo stranog pravnog lica

Predstavništvo stranog privrednog društva izdvojenu organizacionu jedinicu koja bi mogla vršiti pripremu aktivnosti koje bi imale za cilj sklapanje i dogovor pravnih poslova za matično društvo. Predstavništvo nike u statusu pravnog lica pa zbog toga može dogovarati isključivo pravne poslove koji se odnose na njegovo dosadašnje poslovanje.

Predstavništvo je ograničeno u svom poslovanju i ne sme obavljati redovnu delatnost matične strane firme. Konkretno, ono ne može prodavati robu ili pružati usluge na domaćem tržištu. Predstavništvo je ovlašćeno da zaključuje samo one poslove koji su vezani za njegovo tekuće poslovanje.

Odabir tipa firme prilikom osnivanja kompanije

Kako da znam koji tip firme da otvorim za svoj biznis?

Odabir odgovarajućeg tipa firme za otvaranje i započinjanje vašeg biznisa, zavisi od nekoliko faktora:

  • Vrstu delatnosti kojom ćete se baviti
  • Obim poslovanja koji planirate da će se ostvariti
  • Koliko će osnivača biti
  • Vaše spremnost odnosno otpornost na rizike koje ste spremni da preuzmete
  • Planovi za budući rast i mogućnost da se posvetite administraciji
  • Ekonomska isplativost biznis modela

1. Vrsta delatnosti:

Razmislite o prirodi vašeg poslovanja. Neke delatnosti su bolje prilagođene određenim pravnim oblicima, što bi značilo da neke od delatnosti nisu u mogućnosti da izaberu određeni pravni oblik firme koje bi registrovali.
Na primer, zanatlijske radnje su uglavnom prijavljene kao preduzetnici paušalci, dok sa druge strane maloprodajne radnje po zakonu nisu u mogućnosti da se prijave kao preduzetnici paušlci i pored toga moraju voditi knjige. Zato je bitno da pre prvog koraka odredite šifru delatnosti.

2. Obim poslovanja:

Ukoliko ste planirali malo ili srednje poslovanje, preduzetnik ili DOO može biti prikladan izbor. Kada su veći poslovi u pitanju gde je stoji potreba za značajnim iznosom kapitala, rešenje se možda pronalazi u akcionarskom društvu (bitno je dobro se informisati).

3. Broj osnivača:

Kada je u pitanju veći broj partnera, ortačko ili komanditno društvo mogu biti pogodni prilikom izbora. Često kada je u pitanju poslovanje sa jednim osnivačem, preduzetnik ili DOO budu uobičajeni izbori.

4. Odgovornost i rizik:

Ako prilikom otvaranja firme imate na umu da ograničite svoju ličnu odgovornost, DOO ili akcionarsko društvo su neki od pogodnih izbora, jer oni podrazumevaju odgovornost samo za udeo koji je unet u firmu tokom osnivanja iste.

5. Administrativni zahtevi:

Razmotrite koliko vremena i resursa možete posvetiti administraciji. Preduzetnici imaju jednostavnije administrativne zahteve u poređenju sa DOO ili AD, koji zahtevaju vođenje poslovnih knjiga i podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja.

6. Ekonomska isplativost biznis modela

Nezavisno od toga da li po prvi put ulazite u preduzetničke vode ili već imate dugogodišnje preduzetničkog iskustva, ekonomsko-finansijska analiza Vaše buduće kompanije je uvek početka tačka koju treba uraditi pre samog proceca osnivanja firme.
Priprema biznis plana i analize budućeg poslovanja često može zvučata kao “izlizana fraza”, ali bez obzira na to, ona je od velikog značaja za opstanak firme kroz poslovanje koje sledi.

Sastavni delovi biznis plana i analize Vašeg budućeg poslovanja čine stavke koje smo naveli ispod:

  • analize prihoda i tržišta
  • analize potencijala proizvodnje
  • analize potrebne radne snage
  • analize strukture troškova
  • analiza zaliha i ostalih obrtnih sredstava
  • analiza dobavljača i ostalih tekućih izvora finansiranja
  • potencijal investicija i razvoja
  • plan neophodnih marketinških aktivnosti

7. Ekspanzija i rast

Ako planirate brzo širenje ili tražite investitore, DOO ili akcionarsko društvo mogu biti bolji izbori zbog njihove fleksibilnosti u privlačenju kapitala.

Koga angažovati za proces osnivanja firme, pravnika ili poreskog savetnika?

Pravni savetnici

Pravni savetnik vam može pomoći da razumete pravne situacije različitih oblika poslovanja kako bi ste doneli najbolju odluku u skladu sa vašim potrebama.

Poreski savetnici

Poreski savetnik vam može objasniti poreske obaveze i pogodnosti različitih oblika poslovanja, što je ključno za donošenje informisane odluke.

Poslovni savetnici

Konsultacija sa poslovnim savetnikom može vam pružiti širu perspektivu o tome kako različiti oblici poslovanja mogu uticati na vašu strategiju rasta i razvoj.

Koliko vremenski traje otvaranje firme?

Kada je reč o procesu otvaranje firme, isti – tehnički gledano – traje 5 radnih, od datuma podnošenja prijave nadležnoj APR instituciji, ali praktično proces može trajati i duže ukoliko su vlasnici buduće DOO firme nerezidenti.

Detalje o osnivanju firme od strane nerezidenta možete pročitati klikom ovde. 

Više detalja o tome koliko je vremena potrebno za otvaranje firme možete videti na linku OVDE.

Otvaranje (osnivanje) DOO firme: šta je sve neophodno da bi ste započeli korake za otvaranje doo firme?

Ukoliko se tokom analize Vašeg budućeg biznisa ispostavi da je osnivanje DOO firme idealna opcija za Vaš budući biznis, onda je potrebno da znate koji Vas koraci očekuju kao deo pripremne radnje pre samog procesa otvaranja odnosno osnivanja DOO firme:

  • Kvalifikovani elektronski sertifikat (digitalni potpis) – ručni potpis u digitalnom formatu. Definisan je zakonom o elektronskom potpisu. On predstavlja zbir podataka na jednom mestu koji su u digitalnom formatu i samim tim su povezani i logički integrisani sa drugim digitalnim informacijama.
    Elektronski sertivikat se koristi:

    • za utvđivanje identiteta osobe koja ga korsiti za potpisivanje nekog dokumenta
    •  radi zaštite podataka tokom prenosa i njihovu ispravnost
    • prilikom bežanja od odgovrnosti da je dokument potpisan

Kako mogu doći do sertifikata i ko njega izdaje?
Elektronski sertifikat izdaje isključivo jedan od sertifikovanih tela (Pošta, privredna komora Srbije, MUP, Halcom, E-smart System).

  • Važeća lična karta – otvaranje firme u Srbiji moguće je samo sa ličnom kartom koja je izdata na teritoriji Republike Srbije i da pritom nije istekla.
  • Smišljeno ime firme – je jedna od bitnijih stavki koju osnivač treba da zna prilikom otvaranja firme.
    Naziv firme koje bude osmišljen se prilikom samog procesa osnivanja proverava, kako ne bi imao veliku podudarnost sa nazivima već osnovanih firmi.
  • Adresa (sedište) firme na kojoj će firma biti prijavljena – Sedište, prema zakonu, mora biti locirano na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, možete registrovati kao sedište prostor koji imate pravo da koristite. To podrazumeva da morate imati pravo svojine, ugovor o zakupu ili pravo na besplatno korišćenje tog prostora kako biste ga mogli registrovati kao sedište vašeg preduzeća.
  • Validan email i telefon – kontatk podaci putem kojih će moći da Vas kontaktira poreska uprava ukoliko bude potrebe, kao i podaci koji će biti vidljivi na APR-u (što je opciono)
  • Stepen stručne spreme i status osnivača
    • stepen obrazovanja se podnosi prilikom osnivanja firme i bitno je to navesti, npr. 6.2 – završene specijalističke strukovne studije
    • status osnivača pokazuje da li osnivač zasniva radni odnos u drugoj firmi ili ne.

Da li ući u sistem PDV-a ili ne, prilikom otvaranja firme? (Pitanje koje najčešće muči buduće preduzetnike).

Šta je zapravo pdv? Možemo li početi od najprostije definicije?2024-07-01T15:13:21+00:00

Možemo, krećemo od početka kako ne bi bilo zabune i sve bilo dosta jasnije. 

PDV, odnosno porez na dodatu vrednost, je univerzalni potrošački porez koji se primenjuje na sav promet, osim prometa koji je zakonski oslobođen od plaćanja PDV-a i prometa na koji se PDV ne primenjuje, u skladu sa Zakonom.
PDV se obračunava na sve prihode od prodaje proizvoda i usluga tokom poslovanja. Takođe, PDV se plaća i pri uvozu robe u Republiku Srbiju.

Ko je u obavezi da bude u pdv-u?2024-07-01T15:15:04+00:00

PDV obveznik postaje svako pravno lice ili preduzetnik koji se samostalno odluči za ulazak u PDV sistem ili to mora učiniti po Zakonu, kada njegov prihod premaši 8 miliona dinara domaćeg prometa (promet između pravnih lica u Srbiji) u poslednjih 12 meseci (što se ne odnosi na promet ka inostranstvu). 

U prevodu, firme koje u prethodnih 12 meseci nisu ostvarile prihod veći od 8 miliona dinara nisu dužne da se registruju kao PDV obveznici ili firme koje su ostvarile prihod veći od 8 miliona, ali sve ka inostranstvu, nisu takođe u obavezi ulaska u sistem PDV-a

Poreske stope poreza na dodatu vrednost (pdv-a)2024-08-15T12:40:54+00:00

Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, postoje dve različite stope PDV-a:

Standardna stopa PDV-a od 20%Snižena stopa PDV-a od 10%
Standardna stopa od 20% se primenjuje na oporezivi promet robe, pružanje usluga i uvoz proizvoda. To znači da većina proizvoda i usluga potpada pod ovu kategoriju i podleže ovoj stopi PDV-a. Snižena stopa od 10% primenjuje se na određene proizvode i usluge koje nisu oslobođene PDV-a, kao što su neki osnovni prehrambeni proizvodi, lekovi i medicinska oprema. Ova povoljnija stopa omogućava smanjenje ukupnog poreza na osnovne i neophodne artikle, što olakšava njihovu pristupačnost za potrošače.

Svaki promet koji ne spada pod izuzetke definisane zakonom se oporezuje prema ovim stopama, čime se obezbeđuje pravedan i jasan sistem oporezivanja.

I dalje mi nije jasno, može neki primer iz prakse?2024-07-01T15:20:44+00:00

Kako bi smo olakšali razumevanje samog PDV-a, ispod navodimo prakitčne primere koji bi možda pomogli. 

Da probamo sa primerom firme koja se bavi prodajom teniskih loptica:

Tokom jednog meseca, firma je kupila loptice za 600.000 dinara, uključujući PDV od 100.000 dinara. Do kraja meseca, sve loptice su prodate za 840.000 dinara, što uključuje PDV. Bez PDV-a, osnovica za prodaju iznosi 700.000 dinara, a PDV na prodaju iznosi 140.000 dinara.

Na kraju meseca, firma treba da plati PDV od 40.000 dinara, što je razlika između PDV-a plaćenog prilikom nabavke i PDV-a naplaćenog od kupaca. U ovom primeru, pretpostavljamo da je firma imala pravo na povrat PDV-a na osnovu faktura koje je dobila od dobavljača.

Lako kao 1 – 2 – 3

Tehnički koraci otvaranja firme – korak po korak vodič za osnivanje DOO firme ili preduzetnika

(update, izmenjeni koraci u 2024 godini su posebno naznačeni u tekstu)

Šta je sve potrebno da tehnički ispunim kako bih izvršio osnivanje firme?

Uglavnom je kod preduzetnika početnika, ovo najveća nedoumica osnivača koji se do sada nisu susretali sa ovim procesom.

Iz tog razloga u daljem tekstu pišemo konkretne korake koje je potrebno preduzeti prilikom samo otvaranja firme.

Korak 1: izrada osnivačkog akta kao osnovnog dokumenta za otvaranje tj. osnivanje DOO

S obzirom da se prilikom otvaranja doo firme (odnosno osnivanja DOO privrednog društva) može odlučiti da li će privredno društvo biti jednočlano ili višečlano, odnosno može se doneti odluka prilikom osnivanja DOO da je moguće da privredno društvo ima jednog ili više članova (član = osnivač), neophodno je kreirati osnivački akt budućeg DOO društva. Samim tim postoje 2 oblika osnivačkog akta koja se mogu napraviti prilikom osnivanja DOO: osnivački akt za jednočlano i višečlano društvo:

  1. Osnivački akt za jednočlano društvo zove  se Odluka o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću
  2. Osnivački akt za višečlano društvo zove se Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću.
agencija za otvaranje firmi

Korak 2: Overa osnivačkog akta kod notara

Nakon što se utvrdi finalni oblik osnivačkog akta neophodnog za osnivanje odnosno otvaranje DOO firme, potrebno je da isti i overite kod notara pre samog starta osnivanja preduzeća. Od 01.03.2017. godine u gradovima i opštinama za čije su područje izabrani javni beležnici, poslovi overe potpisa, rukopisa i prepisa su u njihovoj isključivoj nadležnosti.

UPDATE: ovaj korak je od 2023-te godine izbačen jer se proces otvaranja firme zasniva na potpunoj elektronskoj verifikaciji kvalifikovanim elektronskim potpisom te overa kod notara nije potrebna. Ona je defacto potrebna i dalje kada se vrši izmena osnivača, promena u APR-u ili ukoliko se osnivanje radi uz ovlašenje, zato ovaj deo ostavljamo kao “Korak 2”

Korak 3 (opciono): Uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave otvaranja (osnivanja) doo firme

U nekim situacijama kompanije žele da pre samog osnivanja DOO firme izvrše uplatu osnivačkog kapitala. Ukoliko je to i Vaš slučaj i želite da odmah (suštinski pre samog podnošenja registracione prijave za otvaranje DOO firme) da uplatite osnivački kapital, potrebno je da u banci otvorite tzv. depozitni, trenutni račun firme u osnivanju, na koji će privremeno leći sredstva uplaćena kao osnovni kapital.

Ovaj korak nije neophodan i stvar je izbora komapnije, tj njegovoih osnivača. 

Jedan od razloga kada se osnivači odluče na ovaj korak je kada žele da unetim osnivačkim kapitalom verifikuju udele u budućoj DOO firmi i na taj način osiguraju da se su-osnivači neće “povući” iz daljeg rada firme.

Korak 4: Registracija doo firme kod Agencije za privredne registre

Nakon overe osnivačkog akta kod javnog beležnika, sledeći korak je registracija DOO firme kod Agencije za privredne registre. 

Ovaj proces možete po navedenim koracima sproversti samostalno ili možete angažovati agenciju za osnivanje doo firme.

UPDATE: od 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i ne može se vršiti više u papirnom obliku. Ukoliko želite samostalno da uradite osnivanje firme, neophodno je da posedujete adekvatan kvalifikovani potpis, da imate registrovan profil na APR-u, da posedujete adekvatne drajvere, čitače ličnih karata, Adobe paket i tehničko znanje.

Korak 5: popunjavanje registracione prijave za otvaranje (osnivanje) DOO

Registracionu prijavu možete preuzeti sa sajta APR-a (samostalno ili može knjigovodstvena agencija kojoj ste poverili otvaranje firme umesto Vas) , popuniti je u elektronskom formatu i nakon toga istu odštampati i priložiti uz potrebnu dokumentaciju.

UPDATE: od 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i ne može se vršiti više u papirnom obliku. Popunjavanje registracione prijave za otvaranje firme sada se vrši direktno na portalu APR-a.

Knjigovodstvene i računovodstvene usluge

Korak 6: Predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi

Sama registraciona prijava za osnivanje odnosno otvaranje DOO firme predaje se nakon kompletnog pribavljanja sve potrebne dokumentacije. 

Tek nakon toga predajete sve APR-u i čekate na rešenje koje može biti pozitivno ili negativno.

UPDATE: i ovaj korak je isključivo elektronski za proces osnivanja pravnog lica, ali je ostao u paprinom obliku za sve druge izmene kao što su promena adrese, šifre delatnosti, udela osnivača i slično.

Korak 6-a: Žalba na odluku registratora

Ukoliko niste zadovoljni odlukom Registratora, možete podneti žalbu koja obavezno sadrži: broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe. Žalba se podnosi adekvatnom ministru, preko  APR-a, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

saradnja sa knjigovodstvenom agencijom

Korak 7: Dobijanje rešenja o osnivanju DOO

Kada APR pozitivno odluči po Vašoj prijavi, doneće Rešenje kojim se prijava usvaja, i dostaviće Vam to Rešenje na način koji ste naveli u Registracionoj prijavi.  Samo rešenje o osnivanju DOO firme možete preuzeti ili lično ili možete sačekati da stigne na željenu adresu.

Osećate da ste spremni za sledeći korak?

Popunjavanjem formulara krećemo u korake osnivanja vaše kompanije.

Koji tip firme biste osnivali?

Koraci nakon otvaranja firme

Šta nakon otvaranja firme?

Tehnički deo za otvaranje firme je gotov, prijavljen/a sam na APR-u i šta dalje?

Nakon što je završeno osnivanje firme, potrebno je da ispratite još par koraka kako biste bili u potpunosti spremni za započinjanje vašeg biznisa.

Otvaranje tekućeg računa

Finalni korak za početak poslovanja. Kako biste započeli biznis, potrebno je da imate otvoren račun kod poslovne banke. Sam proces zaključenja ugovora sa poslovnom bankom mora učiniti direktor lično, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje koje ste naveli u formularima prilikom otvaranja doo firme.

Poreska uprava i lokalna uprava javnih prihoda

Nakon što ste otvorili tekući račun u odabranoj banci, preostalo je da kompletnu dokumentaciju predate svojoj knjigovodstvenoj agenciji, koja na dalje preuzima postupak prijave Poreskoj upravi. Bitna napomena je da je prva obaveza firme da u roku od 15 dana od datuma registracije (datuma donošenja rešenja o registraciji koje je izdao APR) preda poresku prijavu poreza na dobit Poreskoj upravi elektronskim putem, posredstvom servisa ePorezi (ukoliko ste otvorili doo firmu, za paušalne agencije je drugačiji proces).
Vodite računa da ne probijete navedeni rok jer su posledica ovog propusta velike: osim kazne, može biti oduzimanje PIB-a vašoj firmi, što vas sprečava da obavljate delatnost, sve do otklanjanja posledica odnosno vraćanja PIB-a.

Izrada pečata (opciono)

I pored toga što je Članom 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima propisano da Vam pečat nije potreban, opšta praksa je pokazala da je bolje imati pečat , ponajviše zbog raznih neusklađenosti zakona i ponekih službenika koji Vam mogu oduzeti jako puno vremena svojim internim procedurama koje zahtevaju pečat.

Verifikacija stvarnih vlasnika – obavezno za DOO firme

Šta je zapravo stvarni vlasnik?

Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice koje u krajnjoj liniji poseduje ili kontroliše pravno lice ili drugo lice stranog prava.
Izuzetno, ako nije moguće odrediti fizičko na način kako je to propisano, stvarni vlasnik je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno lice koje je registrovano kao član organa tog subjekta.
Kako se istovremeno sa evidentiranjem vrši i objavljivanje podataka, podaci o stvarnom vlasniku registrovanog subjekta proizvode pravno dejstvo prema trećim licima narednog dana od dana objavljivanja tih podataka u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Ko ima za obavezu da evidentira stvarne vlasnike i u kom periodu?

  • Novoosnovani privredni subjekti imaju obavezu da evidentiraju stvarnog vlasnika u roku od najviše 15 dana od dana registracije. Od 01.10.2023. godine, omogućeno je da se elektronska registraciona prijava za osnivanje privrednog društva podnese objedinjeno, čime se istovremeno može izvršiti i evidentiranje stvarnog vlasnika.
  • Ukoliko osnivač ne iskoristi ovu mogućnost, zakonski zastupnik privrednog društva mora evidentirati stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji u roku od 15 dana od registracije u Registar privrednih subjekata.
  • Takođe, registrovani privredni subjekti su dužni da evidentiraju stvarnog vlasnika najkasnije 15 dana od dana promene vlasničke strukture ili članova organa subjekta.
Ko je u obavezi?Ko je nije u obavezi?
  • privredna društva,
  • društva u likvidaciji,
  • zadruge,
  • ogranci stranih privrednih društava,
  • poslovna udruženja,
  • udruženja i savezi udruženja,
  • fondacije i zadužbine,
  • ustanove,
  • strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.
  • preduzetnici,
  • javna akcionarska društva,
  • privredna društva u stečaju,
  • privredna društva u prinudnoj likvidaciji,
  • društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,
  • političke stranke,
  • sindikati,
  • sportske organizacije i udruženja,
  • crkve i verske zajednice.
Ko je u obavezi?
  • privredna društva,
  • društva u likvidaciji,
  • zadruge,
  • ogranci stranih privrednih društava,
  • poslovna udruženja,
  • udruženja i savezi udruženja,
  • fondacije i zadužbine,
  • ustanove,
  • strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.
Ko je nije u obavezi?
  • preduzetnici,
  • javna akcionarska društva,
  • privredna društva u stečaju,
  • privredna društva u prinudnoj likvidaciji,
  • društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,
  • političke stranke,
  • sindikati,
  • sportske organizacije i udruženja,
  • crkve i verske zajednice.

Lako kao 1 – 2 – 3

Otvaranje preduzetnika: koji su koraci osnivanja preduzetničke radnje i/ili paušalne agencije

Sam proces osnivanja preduzetničke radnje ima dosta sličnosti sa otvaranjem DOO firme, ali postoji i par koraka koji se razlikuju zato ukoliko planirate da registrujete preduzetnika, ispratite navedene korake.

Korak 1: Registracija preduzetničke radnje kod Agencije za privredne registre

Kada se odlučite za započinjanje novog biznisa i osnivanje odnosno otvaranje preduzetničke radnje, prvi korak je sama registracija preduzetničke radnje kod APR-a.

UPDATE: kao i kod procesa otvaranja DOO firme, od sredine 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i za proces osnivanja preduzetničke radnje i ne može se vršiti više u papirnom obliku. Ukoliko želite samostalno da uradite osnivanje firme, neophodno je da posedujete adekvatan kvalifikovani potpis, da imate registrovan profil na APR-u, da posedujete adekvatne drajvere, čitače ličnih karata, Adobe paket i tehničko znanje.

Korak 1a: popunjavanje registracione prijave za osnivanje preduzetničke radnje

Registracionu prijavu za osnivanje preduzetničke radnje , odnosno za osnivanje paušalne agencije, možete preuzeti sa sajta APR i popuniti je u elektronskom formatu. Tako popunjenu Registracionu prijavu kako za osnivanje preduzetničke radnje ili paušalne agencije možete odštampati i priložiti uz potrebnu dokumentaciju.
Bitna napomena je da je neophodno da se prilikom popunjavanja registracione prijave opredelite da li ćete biti preduzetnik koji vodi knjige (lična zarada) ili preduzetnik paušalac jer če ovaj korak odlučiti vaše dalji poreski status.

UPDATE: od 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i ne može se vršiti više u papirnom obliku. Popunjavanje registracione prijave za otvaranje firme sada se vrši direktno na portalu APR-a.

Niste sigurni kako sami da uradite proces osnivanja firme i mislite da je lakše da angažujete stručnjaka?

Popunite formular ispod i krenimo u proces:

Koji tip firme biste osnivali?

Korak 2: predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi

Prijava se predaje tek nakon što pribavite svu potrebnu dokumentaciju za otvaranje preduzetničke radnje tj paušalne agencije.Sve što treba da uradite je da predate prijavu Agenciji za privredne registre i za razliku od procesa osnivanja DOO firme, ovde vam nije potreban osnivački akt.

UPDATE: od 2023-te godine, ovaj korak je u potpunosti elektronski i ne može se vršiti više u papirnom obliku.

Korak 2a: žalba na odluku registatora

U slučaju da niste zadovoljni odlukom Registratora, možete podneti žalbu koja obavezno sadrži: broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe. Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije za privredne registre, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Korak 3: dobijanje rešenja o otvaranju (osnivanju) preduzetnka tj paušalca

Kada APR pozitivno odluči po Vašoj prijavi, doneće Rešenje kojim se prijava usvaja otvaranje preduzetničke radnje odnosno paušalne agencije, i dostaviće Vam to Rešenje na način koji ste naveli u Registracionoj prijavi. Ukoliko ste naveli da želite da odluke Registratora preuzmete lično, idite u APR i preuzmite Rešenje.

Korak 3a: dobijanje izvoda iz registra privrednih subjekata

U toku poslovanja, može Vam se desiti da Vam je potreban izvod iz APR o registraciji preduzetnika tj. paušalca. Neki put je to potrebno da biste dokazali da u momentu izdavanja izvoda poslujete kao društvo ograničene odgovornosti.

Korak 4: otvaranje tekućeg računa

Nakon navedenih procesa, kao i kod osnivanja DOO, potrebno je otvoriti tekući račun u banci. Proces otvaranja računa je u potpunosi isti kao i kod osnivanja DOO.

Korak 5: poreska uprava i lokalna uprava javnih prihoda

Kao i u koraku 4, nakon što ste završili registracionu prijavu i otvaranje tekućeg računa, sledeći korak je da svu dokumentaciju odnesete knjigovodstvenoj agenciji koja će na dalje izvršiti umesto Vas prijavu poreskoj i lokalnoj upravi.

Korak 6: (opciono): izrada pečata

Izrada pečata za preduzetnika tj. paušalca je takođe, kao i u slučaju osnivanja DOO, opcija koju možete, a ne morate iskoristiti.

Virtuelna kancelarija – da li mi je potrebna i može li virtuelna adresa biti opcija prilikom otvaranja firme?

U poslednjih par godina kako je digitalna zajednica rasla i broj remote poslova narastao znatno, sam pojam virtuelne kancelarije postao je veoma interesantan mnogim budućim preduzetnicima koji razmišljaju o otvaranju firme.

Suštinski, samo virtuelna kancelarija pomaže firmama da koriste fizičku adresu i kancelarijske usluge bez dodatnih troškova za režije, zakup prostora i administrativno osoblje. Zaposleni mogu raditi sa bilo koje lokacije, dok firma ima poštansku adresu, telefonske sekretarice, sale za sastanke i mogućnost video konferencija. Na primer, možete upravljati firmom iz ruralne oblasti i koristiti virtuelnu kancelariju u nekom od većih gradova.

Prednosti iznajmljivanja i korišćenja virtuelne kancelarije su mnogobrojne. Među najvažnijim su stvaranje profesionalnog imidža i značajne uštede. Za vlasnike malih preduzeća i startapova koji su tek osnoali firmu, ovo može biti velika pogodnost jer se time izbegavaju visoki troškova zakupa poslovnog prostora.

Proces otvaranja

Da li je proces otvaranja firme različit u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu?

Suštinski proces otvaranja firme se ne razlikuje i potpuno je svejedno da li osnivate u firmu u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu.
Jedina operativna razlika je ta što se dopune ili izmene podataka moraju raditi fizičkim putem dostavljanjem lokalnom APR-u i samim tim je poželjno da agencija za otvaranje firme bude i prisutna lokalno. Iz tog razloga IDEAL Računovodstvo ima i lokalne kancelarije na teritoriji Beograda, Novog Sada i Niša kako bi se i procesi izmena/dopuna mogao vršiti nesmetano.

Koliko košta otvaranje (osnivanje) firme?

Osnivanje firme je proces koji pored iznosa za takse ka državi, zahteva poznavanje određenih procesa, pravila i naravno, vreme.

Gledajući samo takse za otvaranje firme one mogu ići do maksimalnost iznosa od par hiljada dinara (pogedajte na sajtu APR-a klikom ovde ), ali gledajući na celokupan troška otvaranja firme on može iznositi znatno više i o tome smo pisali u tekstu koji možete videti klikom ovde.

Ukoliko nakon čitanja gornjeg teksta smatrate da je taj proces za Vas nešto što biste radije prepustili drugome, onda vas pozivamo da klikom na dugme ispod, razvrstan po tipu pravnog lica, uputite zahtev za otvaranje firme:

Otvaranje (osnivanje) firme iz fotelje? Kako to?

Da i to je moguće.

Ukoliko želite da otvorite tj osnujete firmu bez suvišnih koraka postoji par kriterijuma koje je potrebno zadovoljiti kako bi proces otvaranje firme bio izvršen u potpunosti od strane IDEAL Računovodstva (bez odlaska kod notara, bez posete APR-u…).

Za više detalja kako i na koji način registrovati firmu iz fotelje, kontaktirajte nas za više detalja putem forme koja se nalazi ispod.

Elektronsko otvaranje firme, da li je moguće?

UPDATE: u vreme pisanja ovog teksta 2019-te godine elektronsko otvaranje je bila samo opcija, sada je obavezan proces otvaranja firme i nema drugog. 

Jedna od opcija otvaranja firme je i e-otvaranje.

Naime, od početka 2018. godine, agencija za privredne registre je uvela mogućnost elektronske registracije preduzetnika. Nova mogućnost ubrzava registraciju preduzetnika i donekle smanjuje troškove osnivanja preduzetničke radnje.

Ova opcija nije obavezna već je stavljena kao opcija izbora svim budućim preduzetnicima

Kako biste izvršili e-otvaranje firme, potrebno je da posedujete kvalifikovani elektronski sertifikat.

Takođe je omogućeno plaćanje putem komercijalnih platnih kartica Master ili VISA.

Elektronsko rešenje o registraciji novog preduzetnika, potpisano kvalifikovanim elektronskim potpisom registratora, koje je snabdeveno vremenskim žigom, Agencija šalje na registrovani e-mail podnosioca prijave i registrovanog preduzetnika, ako se radi o različitim licima.

Da biste se elektronski registrovali kao preduzetnika, potrebno je da  kreirate  korisnički nalog u Sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre.

Nakon kreiranja naloga, pristupate portalu na kojem se nalazi elektronska prijava.

Šta sa knjigovodstvom nakon otvaranja firme?

Otvaranje firme je završeno i kome sada da poverim moj biznis i vođenje “poslovne intime” moje firme?

Možda ovo pitanje treba postaviti pre samog osnivanja kako bi sa potencijalnim partnerom za osnivanje prošli i sve korake koji idu nakon osnivanja, pa sve do odabira adekvatnog knjigovodstva za vaš biznis?

Ali kako da znam ko će u moru knjigovođa biti najbolji partner za mene i moj biznis?

Ukoliko sebi postavljate ova pitanja, predlažem Vam da zakažemo sastanak i pre svega se u poznamo jer verujem da ćete jedino tako dobiti odgovor na njih.

Želite da saznate koliko bi koštale računovodstvene usluge za vašu firmu?

Ukoliko imate pred sobom sve neophodne parametre za kreiranje procene cene koštanja računovodstvene usluge, možete nam poslati detalje popunjavanjem forme ispod i u roku od 11h možete očekivati odgovor s naše strane.

Koji tip firme biste osnivali?
Go to Top