Pre same izrade studije o transfernim cenama, potrebno je da prilikom procesa utvrđivanja transfernih cena primenite osnovni korak u primeni poreskih pravila za transferne cene, a to je identifikacija pravnih lica, odnosno subjekata koji vrše transakciju, a koja se smatraju povezanim.

A prvo da krenemo od toga šta predstavlja izveštaj o transfernim cenama.

Šta su transferne cene i kada je počela primena izrade izveštaja?

Transferne cene (ili kontrolisane cene koje su opisane u nastavku teksta) su cene po kojima se prodaju proizvodi i usluge između povezanih lica, ali sam izveštaj o transfensfernim cenama obuhvata i druge tipove transakcija kao što su davanje međusobnih pozajmica i krediti između povezanih lica.

Sam izveštaj o transfernim cenama je nastao iz razloga jer se radi o transakcijama između povezanih lica gde postoji mogućnost za manipulisanje u cilju izbegavanja plaćanja poreza, pa je iz tog razloga prema Zakonu o porezu na dobit obaveza privrednih društava i preduzetnika da dostave pomenutu studiju ukoliko imaju obavezu na tako nešto.

Prema Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Pravilniku o transfernim cenama i metodama koje se po principu “van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija između povezanih lica, sastavlja se ova studija (izveštaj).

Pored dostavljanja izveštaja, pravnim licima i preduzetnicima propisano je da transakcije sa povezanim licima posebno iskažu u poreskom bilansu jer se na osnovu izveštaja utvrđuje poreska osnovica i korekcija iste ukoliko je potrebno.

Sam način izveštavanja putem transfernih cena prvi put se primenjuje od 2013. godini i u pitanju je globalni zakon koji propisuje izradu studije.

Koji su kriterijumi za utvrđivanje povezanosti?

Kada je reč o kriterijumima i pravilima za utvrđivanje poveznosti pravnih lica, odnosno privrednih društava, oni su definisani Zakonom o porezu na dobit, odnosno Zakonom o porezu na dohodak građana ukoliko se radi o preduzetnicima.

Sam kriterijum povezanosti između lica potrebno je ustanoviti i odrediti za poreske potrebe, kako bi se utvrdile obaveze poreza na dobit pravnih lica.

Kako nastaju transferne cene?

Transferne cene nastaju prilikom transakcija među povezanim licima. Metode usklađivanja transfernih cena su aktivnosti kojima se proverava usklađenost cena i vrednost transakcija između povezanih lica.

Kriterijumi za utvrđivanje povezanosti pravnih lica

Kriterijumi za utvrđivanje povezanosti pravnih lica se primenjuju na sva lica koja učestvuju u transakcijama – bez obzira da li su DOO, preduzetnici ili fizička lica.

Ono što je bitno da naglasimo je da se kriterijumi za utvrđivanje povezanosti primenjuju i na rezidente i na nerezidente (u skladu sa Zakonom). Izuzetak ovog pravila može biti u situacijama u kojima je zakonom propisano da se kriterijumi odnose samo na nerezidente.

Pri proceni povezanosti lica uvek se polazi od dva kriterijuma:

      • da se javlja mogućnost kontrole između dva lica,
      • da postoji značajniji uticaj na donošenje poslovnih odluka.

    U skladu sa Zakonom, definicija povezanih lica glasi: “Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.“

    Kako bi ovaj tekst bio kompletan, važno je istaći i to da, kako bi se lica smatrala povezanim nije uslov da oba kriterijuma budu istovremeno ispunjena, već je dovoljno da samo jedan kriterijum bude zadovljen.

    Šta su povezana pravna (DOO ili preduzetnik) i fizička lica, a šta kontrolisane transakcije?

    Povezana pravna lica su dve firme – mogu biti DOO ili preduzetnici – koje međusobno obavljaju transakcije po transfernim cenama.

    U skladu sa Zakonom, povezanost lica za poreske potrebe se utvrđuje u poslovnim odnosima kako sa pravnim, tako i sa fizičkim licima. Shodno tome, povezano lice može biti i pravno i fizičko lice, a smatra se povezanim samo ukoliko u poslovnom odnosu sa obveznikom postoji veza i ako se obavljaju kontrolisane transakcije – a to su transakcije sa povezanim licima.

    Kontrolisanim transakcijama se smatraju transakcije koje predstavljaju poslovne promene koje se mogu kontrolisati i na koje se može uticati za donošenje poslovnih odluka.

    Pregled zakonskih odredbi kojima se utvrđuje povezanost

    U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, povezanost lica postoji:

       

        • između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih poseduje najmanje 25% ili više učešća u kapitalu,
        • između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indirektno poseduje najmanje 25% ili više glasova (glasačkih prava) u organima upravljanja
        • između obveznika i nekog drugog lica u kojima ista lica učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu sa najmanje 25% ili više učešća, kao i sa kritičnih 25% glasačkih prava u njihovim organima upravljanja,
        • između obveznika i fizičkih lica koja su u rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima sa licem koje poseduje najmanje 25% učešća u kapitalu, odnosno kritičnih 25% ili više glasačkih prava u organima upravljanja obveznika,
      • između obveznika i svih pravnih lica koji su rezidenti jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom.

      Kako se utvrđuje povezanost kada postoji najmanje 25% učešća u kapitalu?

      Kako bi postojao osnov za povezanost između obveznika i nekog lica potrebno je da jedan od njih posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% ili više učešća u udelima i akcijama drugog lica, sa kojim se vrši kontrolisana transakcija. U ovom slučaju lica su povezana zato što postoji mogućnost kontrole nad obveznikom.

      Kako se utvrđuje povezanost lica sa obveznikom kada postoji najmanje 25% glasačkih prava?

      Smatra se da povezanost lica postoji između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indirektno poseduje najmanje 25% ili više glasova – glasačkih prava u skupštini, odnosno, organima upravljanja drugog lica. U ovom slučaju ispunjava se kriterijum mogućnosti značajnijeg uticaja.

      Šta se dešava kada isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili najmanje 25% glasova u više pravnih lica?

      Ukoliko postoji sutuacija u kojoj isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili glasova u više pravnih lica, onda se smatra da su povezana lica one firme u kojima ista lica (fizička ili pravna) neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju i kontroli.

      Ovakva situacija dalje implicira da se direktno ili indirektno poseduje najmanje 25% akcija, udela ili najmanje 25% glasačkih prava u organima upravljanja, čime se opravdano stiče mogućnost za povezivanje lica, ispunjavanjem oba kriterijuma – i mogućnost kontrole i mogućnost značajnijeg uticaja.

      Ovo suštinski znači da se povezanost lica može ostvariti:

         

          • putem fizičkih ili pravnih lica,
          • na posredan ili neposredan način,
          • putem učešća u kapitalu,
          • putem glasova u organima upravljanja privrednog društva.

        Kako se utvrđuje povezanost ukoliko je isti direktor u više pravnih lica?

        Kada je jedno isto lice direktor u više različitih pravnih lica, prema mišljenju Ministarstva finansija smatra se da to nije osnov za međusobnu povezanosti tih lica.

        Na koji način se utvrđuje povezanost po osnovu rodbinskih, bračnih i vanbračnih odnosa

        Prema Zakonu o porez na dobit povezana lica mogu biti i rođaci. Povezanim licima smatraju se i fizička lica koja su u porodičnim, rodbinskim, bračnim i vanbračnim vezama (odnosima), samo ukoliko se ispunjavaju kriterijumi. Kao u prethodnim slučajevima, familija i rođaci mogu biti povezani sa obveznikom, pravnim licem, samo ukoliko poseduju najmanje 25% učešća ili najmanje 25% glasačkih prava.

        U ovom slučaju povezanim licima sa obveznikom smatraju se:

           

            • brač­ni ili van­brač­ni drug,
            • po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci…),
            • usvo­je­ni­ci i po­tom­ci usvo­je­ni­ka,
            • ro­di­te­lji,
            • usvo­ji­o­ci,
            • bra­ća i se­stre i nji­ho­vi po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci…),
            • de­de i ba­be i nji­ho­vi po­tom­ci (stri­če­vi, uja­ci, tet­ke, bra­ća i se­stre po stri­cu, uja­ku, tet­ki i nji­ho­vi po­tom­ci),
            • bra­ća i se­stre i ro­di­te­lji brač­nog ili vanbrač­nog dru­ga.

          Način dokazivanja povezanosti lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom

          Prema Zakonu o porezu na dobit, svako pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (nerezident) posmatra se kao povezano lice sa obveznikom. Povezana pravna lica su sve ne­re­zi­dent­ne kompanije iz JPPS, sa ko­ji­ma do­ma­će pravno lice (po­re­ski ob­ve­znik) ula­zi u po­slov­ni od­nos.

          Između ovih povezanih lica sve transakcije izvršiće se po transfernoj ceni. Za­ko­n se odnosi na sve poslov­ne, ko­mer­ci­jal­ne i fi­nan­sij­ske odnose i transakcije sa ne­re­zi­dent­nim prav­nim li­ci­ma sa spi­ska ju­ris­dikci­ja (u skla­du sa Pravil­ni­kom o li­sti ju­ris­dik­ci­ja sa pre­fe­ren­ci­jal­nim po­re­skim si­ste­mom). Drugim rečima, pravila važe za sve transakcije i poslove sa pravnim licima iz JPPS (pro­me­t dobara ili usluga, uvoz, izvoz i sve druge transak­ci­je).

          Sistem utvrđivanja povezanosti preduzetnika sa drugim licima

          Povezanost preduzetnika sa drugim licima utvrđuje se u skla­du Za­ko­na o po­re­zu na do­ho­dak. Lica povezana sa preduzetnikom su:

             

              • sva fizička i pravna lica prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica,
              • čla­no­vi po­ro­di­ce ob­ve­zni­ka (brač­ni drug, ro­di­te­lji, de­ca, usvo­je­nik i usvo­ji­lac),
              • bra­ća i se­stre ob­ve­zni­ka,
              • ro­di­te­lji brač­nog dru­ga,
              • pa­stor­ci.

            Za preduzetnike takođe važe kriterijumi definisani Zakonom o porezu na dobit. Odnosno, sva pravila koja važe za pravna lica i privredna društva odnose se i na preduzetnike. Pritom, ne pra­vi se raz­li­ka iz­me­đu pred­u­zet­ni­ka kao fi­zič­kog li­ca i nje­go­ve rad­nje.

            Da li su pravna lica čiji su osnivači u porodičnim, bračnim i vanbračnim odnosima povezana pravna lica?

            Prema mišljenju Ministarstva finansija, dva privredna društva čiji su osnivači u međusobnim rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima ne mogu se smatrati povezanim licima. Oko ovog pitanja vladala je i još uvek vlada velika dilema, što je i razlog za pojašnjenje Ministarstva finansija.

            Ova pravila važe uvek i u svim slučajevima kada su u pitanju porodične i (van)bračne veze. Na primer: za odnos između dva brata (dve sestre, brata i sestre), za odnos majke i ćerke (sina), supruga i supruge, dede i unuka i slično. Uvek kada je fizičko lice osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica, a drugo lice osnivač i 100% vlasnik druge firme, ne radi se o povezanim pravnim licima.

            Kako se vrši identifikacija povezanih lica za potrebe transfernih cena?

            Kada se utvrđuje po­ve­za­no­st iz­me­đu li­ca važno je uzeti u obzir sve opisane parametre, kriterijume i okolnosti:

               

                • da li postoji po­ve­za­nost putem ka­pi­ta­la i gla­sač­kih pra­va,
                • ka­da isto li­ce vr­ši kon­tro­lu ili zna­ča­jan uti­caj,
                • obratiti pažnju na posrednu i neposrednu kon­tro­lu, kao i da ima zna­ča­jan uti­caj na do­ma­ća i stra­na po­ve­za­na li­ca,
                • tran­sak­ci­je sa li­ci­ma iz JPPS,
                • ne­u­o­bi­ča­je­ne i veoma vi­so­ke iz­no­se pla­ća­nja li­ci­ma ko­ja ni­su po­ve­za­na,
                • nelogične tran­sak­cije,
                • neuobičajene uslove i okolnosti za transakcije,
                • tran­sak­ci­je či­ja se su­šti­na i for­ma raz­li­ku­ju.

              Utvr­đi­va­nje i provera po­ve­za­nih li­ca mo­že se iz­vr­ši­ti na sledeći način:

                 

                  • na osnovu rešenja Agencije za privredne registre, u kome je naveden udeo svakog lica u osnovnom kapitalu,
                  • na sajtu Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV)
                  • na osnovu evidencije podataka o članovima društva, koje su firme u obavezi da vode,
                  • na osnovu evidencionih prijava sa po­da­cima o po­ve­za­nim prav­nim i fi­zičkim li­ci­ma,
                  • u poslovnim knjigama prav­nog li­ca ili preduzetnika,
                  • iz napomena uz finansijske izveštaje,
                  • iz godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o poslovanju,
                  • iz izvora poput komercijalnih baza podataka,
                  • na osnovu ulazne i izlazne dokumentacije – faktu­ra, ugo­vo­ra, specifikacija i slično,
                  • na osnovu razgovora sa vlasnicima, menadžerima i ključnim rukovodećim osobljem,
                  • iz al­ter­na­tiv­nih izvora i vi­do­va pre­tra­ge – in­ter­net pre­tra­ge, po­da­ci iz elek­tron­skih, štam­pa­nih me­di­ja i drugo.

                Imate pitanja oko izrade studije o transfernim cenama?

                Budite slobodni da nas kontaktirate za više detalja, popunjavanjem kontakt forme ispod.

                Preuzmite besplatni vodič.

                15 načina da isplatite novac za 0% poreza.