Otvaranje firme
Otvaranje firme predstavlja prvi korak ka uspešnom poslovanju, a uz stručnu podršku naše knjigovodstvene agencije, ceo proces može biti brz, jednostavan i bez stresa. Tu smo da vam pružimo kompletnu administrativnu i savetodavnu pomoć za osnivanje firme – od ideje do registracije.
Koje sve usluge otvaranja firme pružamo?
Kada je u pitanju otvaranje firme, u nastavku možete videti koje tipove firme osnivamo.
Osećate da ste spremni da započnete proces otvaranja firme?
Popunjavanjem formulara krećemo u osnivanje preduzeća.
Koje pravne forme privrednih subjekata u Srbiji postoje?
Kada je u pitanju osnivanje preduzeća, postoji više različitih pravnih formi koje možete izabrati, u zavisnosti od vaših poslovnih ciljeva, broja osnivača i poreskog tretmana. Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, ovo su neki od oblika pravnih subjekata za koje se možete odlučiti:
- Preduzetnik
- Društvo sa ograničenom odgovornošću
- Ortačko društvo
- Komanditno društvo
- Akcionarsko društvo
Takođe, postoje i pod-vrste pravnih formi za osnivanje firme (ukoliko imate već postojeće pravno lice u zemlji ili inostranstvu):
- Ogranak domaćeg predužeća
- Ogranak stranog preduzeća
- Predstavništvo stranog pravnog lica
Pravni subjekt
Preduzetnik
Pravna forma “preduzetnik” suštinski predstavlja fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre (APR-u) radi obavljanja privredne delatnosti.
Pored toga, osnivanjem preduzetničke agencije (preduzetnika), sam privredni subjekt registruje se isključivo od strane jednog fizičkog lica (preduzetnika), a osniva se radi vođenja poslovne delatnosti koja ima za cilj ostvarivanje prihoda ili profita.
Preduzetnik može postati svako nezaposleno, ali i zaposleno lice. Kada pričamo o varijacijama pravne forme preduzetnika, postoje dve varijacije preduzetnika koje se mogu izabrati prilikom otvaranja firme, čija je glavna razlika način oporezivanja:
- Preduzetnik paušalac – dužni su da mesečno plaćaju fiksni iznos poreza i doprinosa, bez obzira na visinu prihoda koji su ostvarili u tom periodu. Pored toga paušalcu nakon osnivanja firme nije potrebno angažovanje knjigovođe za evidentiranje poslovnih promena i vođenje poslovne dokumentacije.
- Preduzetnik na ličnoj zaradi – ovi tipovi preduzetnika moraju voditi poslovne knjige.
- Preduzetnik na samooporezivanju – porezi i doprinosi računaju na osnovu razlike između prihoda i rashoda. Takođe, knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. Svake godine treba podneti i poresku prijavu i bilans. Godišnju osnovicu za porez računamo tako što od prihoda oduzmemo rashod.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
- Jednostavno i brzo osnivanje
- Manji troškovi registracije
- Jednostavnije vođenje poslovnih knjiga
- Jednostavnije gašenje odnosno likvidacija
- Neograničena lična odgovornost za obaveze preduzeća
(Što znači da vaša lična imovina može biti ugrožena jer
preduzetnik = fizičko lice koje odgovara svojom imovinom).
Pravni subjekt
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
Ovaj oblik privrednog društva može biti osnovan od strane jednog ili više lica, a sama lica ne odgovaraju svojim ličnom imovinom, več imovinom DOO firme. Svaki član (osnivač) DOO firme poseduje udeo i u osnovnom kapitalu novoosnovanog društva pa ovo može biti važno prilikom donošenja odluke o visini osnovnog kapitala.
Kada pričamo o osnovnom kapitalu DOO-a, on se sastoji od zbira uloga koje osnivači unesu – bilo u novčanom ili nenovčanom obliku.
Ulozi osnivača i članova DOO-a ne moraju biti jednaki, već mogu varirati u iznosu, srazmerno tome koliko procenata udela imaju u firmi.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
- Ograničena odgovornost osnivača (samo do visine uloga)
- Mogućnost više osnivača
- Mogućnost prodaje udela
- Lakše privlačenje investitora
- Potpuna sigurnost lične imovine osnivača
- Viši troškovi osnivanja
- Obaveza vođenja poslovnih knjiga
- Složenija administracija
- Kompleksan proces likvidacije
- Veće poreske obaveze
Pravni subjekt
Ortačko društvo
Ortačko društvo predstavlja društvo koje osnivaju dva ili više ortaka koji solidarno i neograničeno odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom. Kada ortačko društvo ulazi u poslovne odnose sa trećim licima i stvara obaveze, ono odgovara za te obaveze svojom imovinom. Pored toga, članovi društva takođe odgovaraju za obaveze društva svojom celokupnom imovinom.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
- Deljenje odgovornosti i resursa između više ortaka
- Zajedničko donošenje odluka
- Solidarno neograničena odgovornost ortaka za obaveze društva, mogućnost konflikta među ortacima
Pravni subjekt
Komanditno društvo
Komanditno društvo predstavlja privredni subjekt koji ima najmanje dva člana. Od tih članova, barem jedan odgovara za obaveze društva neograničeno i solidarno (komplementar), dok drugi član ima ograničenu odgovornost, do visine svog neuplaćenog ili neunetog uloga (komanditor). Cilj otvaranja (osnivanja) komanditnog društva je ta da bi se obavljala neka poslovna delatnost pod zajedničkim imenom čiji je osnovni cilj ostvarivanje profita.
Ovo društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
- Podela na komplementare sa neograničenom odgovornošću i komanditore sa ograničenom odgovornošću
- Mogućnost privlačenja kapitala bez deljenja kontrole
- Složeniji pravni okvir
- Mogućnost konflikata između komplementara i komanditora
Pravni subjekt
Akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo predstavlja oblik privrednog društva u kome je osnovni kapital definisan i podeljen na akcije sa određenim vrednostima. Vrednost osnovnog kapitala društva kada saberemo. vrednosti svih izdatih akcija. Ovaj kapital je stalan, osnivački i nepromenljiv, a akcije su jedinice koje predstavljaju delove tog kapitala.
Akcionari, koji su vlasnici akcija društva, imaju prava koja im slede iz njihovih udela. To mogu biti prava poput: prava na dobijanje dividendi, pravo za učestvovanje i donošenje odluke za izbor uprave, kao i pravo na deo imovine društva ukoliko dođe do likvidacije istog.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
|
|
- Mogućnost prikupljanja kapitala emitovanjem akcija
- Ograničena odgovornost akcionara
- Profesionalno upravljanje
- Veći troškovi osnivanja i administracije
- Strožiji zakonski i regulatorni zahtevi
Ogranak domaćeg pravnog lica
Ogranak domaćeg pravnog lica je odvojena organizaciona jedinica domaćeg privrednog društva koja posluje na teritoriji Republike Srbije. Preko ove jedinice društvo obavlja svoje poslovne aktivnosti i poduhvate. Sam ogranak nema status pravnog lica i može poslovati izvan mesta sedišta društva, često u jednom ili više drugih gradova, kako bi lakše proširio svoje poslovanje i poslovne planove.
Zakon o privrednim društvima kaže da domaće firme mogu vršiti osnivanje ogranka (putem odluke o obrazovanju ogranka) koju donosi skupština, ortaci ili komplementari, osim ako osnivački akt ili statut ne propisuje drugačije. Bez obzira što ogranak nema pravni status, potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju i registracionu prijavu koji su potrebni za njegovo osnivanje kako bi bio upisan u APR.
Ogranak stranog pravnog lica
Ogranak stranog pravnog lica predstavlja deo domaćeg privrednog društva koji funkcioniše na teritoriji Republike Srbije. Ova organizaciona jedinica omogućava društvu da sprovodi svoje poslovne aktivnosti. Ogranak nema status pravnog lica i posluje van sedišta matičnog društva, često u jednom ili više drugih gradova, kako bi obavljao svoje delatnosti.
Ogranak mora imati imenovanog zakonskog zastupnika, ali nije neophodno da isti pojedinac bude zastupnik i ogranka i društva osnivača. Pored toga što ogranak u Srbiji nema status pravnog lica, on takođe obavlja radnje i deluje u ime i za račun matične firme. Osnivač ogranka, koji je strana kompanija, snosi odgovornost za poslovanje ogranka i sve obaveze koje iz toga proisteknu. U pogledu poreskih obaveza, ogranak se tretira kao domaće pravno lice (rezident).
Zakon o privrednim društvima kaže da domaće firme mogu vršiti osnivanje ogranka (putem odluke o obrazovanju ogranka) koju donosi skupština, ortaci ili komplementari, osim ako osnivački akt ili statut ne propisuje drugačije. Bez obzira što ogranak nema pravni status, potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju i registracionu prijavu koji su potrebni za njegovo osnivanje kako bi bio upisan u APR.
Predstavništvo stranog pravnog lica
Predstavništvo stranog privrednog društva izdvojenu organizacionu jedinicu koja bi mogla vršiti pripremu aktivnosti koje bi imale za cilj sklapanje i dogovor pravnih poslova za matično društvo. Predstavništvo nike u statusu pravnog lica pa zbog toga može dogovarati isključivo pravne poslove koji se odnose na njegovo dosadašnje poslovanje.
Predstavništvo je ograničeno u svom poslovanju i ne sme obavljati redovnu delatnost matične strane firme. Konkretno, ono ne može prodavati robu ili pružati usluge na domaćem tržištu. Predstavništvo je ovlašćeno da zaključuje samo one poslove koji su vezani za njegovo tekuće poslovanje.
Ogranak mora imati imenovanog zakonskog zastupnika, ali nije neophodno da isti pojedinac bude zastupnik i ogranka i društva osnivača. Pored toga što ogranak u Srbiji nema status pravnog lica, on takođe obavlja radnje i deluje u ime i za račun matične firme. Osnivač ogranka, koji je strana kompanija, snosi odgovornost za poslovanje ogranka i sve obaveze koje iz toga proisteknu. U pogledu poreskih obaveza, ogranak se tretira kao domaće pravno lice (rezident).
Zakon o privrednim društvima kaže da domaće firme mogu vršiti osnivanje ogranka (putem odluke o obrazovanju ogranka) koju donosi skupština, ortaci ili komplementari, osim ako osnivački akt ili statut ne propisuje drugačije. Bez obzira što ogranak nema pravni status, potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju i registracionu prijavu koji su potrebni za njegovo osnivanje kako bi bio upisan u APR.
Odabir tipa firme prilikom osnivanja kompanije
Kako da znam koji tip firme da otvorim za svoj biznis?
Odabir odgovarajućeg tipa firme za otvaranje i započinjanje vašeg biznisa, zavisi od nekoliko faktora:
Šta je potrebno pre osnivanja firme?
Elektrosko otvaranje firme ubrzava registraciju i donekle smanjuje troškove osnivanja firme. Kako biste izvršili e-otvaranje potrebno je da imate:
- Elektronski potpis
- Instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu aplikaciju za elektronsko potpisivanje
- Komercijalnu platnu karticu Master ili VISA.
Koraci pre osnivanja firme uključuju važne pripreme koje će vam olakšati kasniji proces registracije i poslovanja.
- Elektronski sertifikat – Ukoliko otvarate firmu potreban vam je kvalifikovani elektronski sertifikat (digitalni potpis). Definisan je zakonom o elektronskom potpisu i predstavlja zbir podataka na jednom mestu koji su u digitalnom formatu i samim tim su povezani i logički integrisani sa drugim digitalnim informacijama. Njega izdaje isključivo jedan od sertifikovanih tela (Pošta, privredna komora Srbije, MUP, Halcom, E-smart System).
- Važeća lična karta – otvaranje preduzeća u Srbiji moguće je samo sa ličnom kartom koja je izdata na teritoriji Republike Srbije i da pritom nije istekla.
- Naziv firme – jedna od bitnijih stavki koju osnivač treba da zna prilikom otvaranja firme. Kada birate ime firme pre slanja prijave proverite na sajtu APR-a da li je željeni naziv slobodan.
- Adresa (sedište) firme na kojoj će firma biti prijavljena – Sedište, prema zakonu, mora biti locirano na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, možete registrovati kao sedište prostor koji imate pravo da koristite. To podrazumeva da morate imati pravo svojine, ugovor o zakupu ili pravo na besplatno korišćenje tog prostora kako biste ga mogli registrovati kao sedište vašeg preduzeća. Takođe, sve češće je izbor virtuelna kancelarija koja omogućava firmama da koriste fizičku adresu i kancelarijske usluge bez dodatnih troškova za režije, zakup prostora i administrativno osoblje.
- Validan email i telefon – kontakt podaci putem kojih će moći da Vas kontaktira poreska uprava ukoliko bude potrebe, kao i podaci koji će biti vidljivi na APR-u (što je opciono)
- Stepen stručne spreme i status osnivača
- stepen obrazovanja se podnosi prilikom osnivanja firme i bitno je to navesti, npr. 6.2 – završene specijalističke strukovne studije
- status osnivača pokazuje da li osnivač zasniva radni odnos u drugoj firmi ili ne.
Da biste se elektronski registrovali, potrebno je da kreirate korisnički nalog u Sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre.
Nakon kreiranja naloga, pristupate portalu na kojem se nalazi elektronska prijava.
Da li ući u sistem PDV-a ili ne, prilikom otvaranja firme? (Pitanje koje najčešće muči buduće preduzetnike).
Otvaranje firme cena – koliko košta otvaranje osnivanje firme?
Osnivanje firme je proces koji pored iznosa za takse ka državi, zahteva poznavanje određenih procesa, pravila i naravno, vreme.
Gledajući samo takse za otvaranje firme one mogu ići do maksimalnost iznosa od par hiljada dinara (pogedajte na sajtu APR-a), ali gledajući na celokupan troška otvaranja firme on može iznositi znatno više.
Lako kao 1 – 2 – 3
Vodič za otvaranje firme – korak po korak
Proces otvaranja firme zavisi od pravne forme koju ste izabrali. Ovaj proces, tehnički gledano, traje 5 rednih dana od datuma podnošenja prijave nadležnoj APR instituciji, ali proces može trajati i duže ukoliko su vlasnici buduće DOO firme nerezidenti.
Ovaj proces možete po navedenim koracima sproversti samostalno ili možete angažovati agenciju za osnivanje doo firme. Ukoliko želite da otvorite tj osnujete firmu bez suvišnih koraka postoji par kriterijuma koje je potrebno zadovoljiti kako bi proces otvaranja bio izvršen u potpunosti od strane IDEAL Računovodstva (bez odlaska kod notara, bez posete APR-u…).
Koraci za otvaranje DOO firme:
- Korak 1: Izrada osnivačkog akta kao osnovnog dokumenta za otvaranje DOO
- Korak 2: Uplata osnivačkog kapitala pre podnošenja registracione prijave
- Korak 3: Registracija doo firme kod Agencije za privredne registre
- Korak 4: Popunjavanje registracione prijave za osnivanje DOO
- Korak 5: Predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi
- Korak 6: Dobijanje rešenja o osnivanju DOO
Koraci za otvaranje preudzetnika:
- Korak 1: Registracija preduzetničke radnje kod Agencije za privredne registre
- Korak 2: Predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi
- Korak 3: Dobijanje rešenja o osnivanju preduzetnka tj paušalca
- Korak 3a: dobijanje izvoda iz registra privrednih subjekata
Otvaranje firme za nerezidente
Otvaranje firme u Srbiji može biti privlačna opcija za nerezidente zbog povoljnih poreskih uslova, jednostavnih procedura, i pristupa tržištu Evropske unije i zemalja Balkana. Kao nerezident, važno je da se upoznate sa specifičnim koracima i pravnim zahtevima koje treba ispuniti prilikom osnivanja firme u Srbiji.
1. Pravni okvir
Nerezidenti, uključujući fizička i pravna lica, imaju pravo da osnivaju privredna društva u Srbiji pod istim uslovima kao i rezidenti. Najčešći oblici poslovanja su društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarsko društvo (AD). Najpopularniji oblik za male i srednje preduzetnike je DOO zbog jednostavne strukture i ograničene odgovornosti osnivača.
2. Izbor poslovnog oblika
Prvi korak je odlučivanje o obliku poslovanja. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) zahteva minimalan osnivački kapital od 100 dinara, dok je za akcionarsko društvo (AD) potrebna veća suma. DOO je jednostavniji za vođenje i idealan za manje firme.
3. Osnivački akt i registracija
Sledeći korak je priprema osnivačkog akta koji može biti ugovor ili odluka o osnivanju firme. Ovaj dokument mora sadržati sve osnovne informacije o firmi, uključujući naziv, adresu sedišta, delatnost, iznos osnivačkog kapitala, i podatke o osnivaču.
Nakon toga, potrebno je izvršiti registraciju firme u Agenciji za privredne registre (APR). Registracija se može obaviti elektronski ili putem posete šalteru APR-a. Registraciona taksa iznosi oko 4.900 dinara za društvo sa ograničenom odgovornošću, dok su takse za akcionarska društva nešto veće.
4. Bankovni račun
Nakon registracije firme, potrebno je otvoriti poslovni račun u banci. Kao nerezident, možda ćete morati da priložite dodatnu dokumentaciju, poput pasoša i potvrde o prebivalištu. Važno je da odaberete banku koja nudi usluge prilagođene vašim potrebama, uključujući devizne račune.
5. Porezi i doprinosi
Srbijanski poreski sistem je povoljan za preduzetnike, sa stopom poreza na dobit od 15%. Takođe, postoji niz poreskih olakšica i podsticaja, posebno za investitore i startape. Neophodno je da se upoznate sa obavezama u vezi sa obračunom i uplatom poreza, kao i sa vođenjem knjigovodstvene evidencije.
6. Dozvole i licence
Zavisno od delatnosti kojom planirate da se bavite, može biti potrebno pribaviti specifične dozvole ili licence. Na primer, ukoliko osnivate firmu u oblasti građevinarstva, telekomunikacija ili zdravstva, morat ćete pribaviti odgovarajuće dozvole od nadležnih organa.
7. Pravni i poslovni savetnici
S obzirom na to da su procedure i propisi često složeni, preporučuje se angažovanje pravnih i poslovnih savetnika sa iskustvom u radu sa nerezidentima. Oni vam mogu pomoći da ispunite sve pravne zahteve i optimizujete poslovanje u skladu sa važećim zakonima.
8. Zaključak
Otvaranje firme u Srbiji kao nerezident može biti odlična prilika za širenje poslovanja i iskorišćavanje prednosti srpskog tržišta. Uz pažljivo planiranje i poštovanje zakonskih procedura, možete uspešno pokrenuti i voditi poslovanje u ovoj zemlji.
Koraci nakon otvaranja firme
Šta nakon otvaranja firme?
Tehnički deo za otvaranje firme je gotov, prijavljen/a sam na APR-u i šta dalje?
Nakon što je završeno osnivanje firme, potrebno je da ispratite još par koraka kako biste bili u potpunosti spremni za započinjanje vašeg biznisa.
Otvaranje tekućeg računa
Finalni korak za početak poslovanja. Kako biste započeli biznis, potrebno je da imate otvoren račun kod poslovne banke. Sam proces zaključenja ugovora sa poslovnom bankom mora učiniti direktor lično, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje koje ste naveli u formularima prilikom otvaranja doo firme.
Poreska uprava i lokalna uprava javnih prihoda
Nakon što ste otvorili tekući račun u odabranoj banci, preostalo je da kompletnu dokumentaciju predate svojoj knjigovodstvenoj agenciji, koja na dalje preuzima postupak prijave Poreskoj upravi. Bitna napomena je da je prva obaveza firme da u roku od 15 dana od datuma registracije (datuma donošenja rešenja o registraciji koje je izdao APR) preda poresku prijavu poreza na dobit Poreskoj upravi elektronskim putem, posredstvom servisa ePorezi (ukoliko ste otvorili doo firmu, za paušalne agencije je drugačiji proces).
Vodite računa da ne probijete navedeni rok jer su posledica ovog propusta velike: osim kazne, može biti oduzimanje PIB-a vašoj firmi, što vas sprečava da obavljate delatnost, sve do otklanjanja posledica odnosno vraćanja PIB-a.
Izrada pečata (opciono)
I pored toga što je Članom 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima propisano da Vam pečat nije potreban, opšta praksa je pokazala da je bolje imati pečat , ponajviše zbog raznih neusklađenosti zakona i ponekih službenika koji Vam mogu oduzeti jako puno vremena svojim internim procedurama koje zahtevaju pečat.
Verifikacija stvarnih vlasnika – obavezno za DOO firme
Šta je zapravo stvarni vlasnik?
Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice koje u krajnjoj liniji poseduje ili kontroliše pravno lice ili drugo lice stranog prava.
Izuzetno, ako nije moguće odrediti fizičko na način kako je to propisano, stvarni vlasnik je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje, odnosno lice koje je registrovano kao član organa tog subjekta.
Kako se istovremeno sa evidentiranjem vrši i objavljivanje podataka, podaci o stvarnom vlasniku registrovanog subjekta proizvode pravno dejstvo prema trećim licima narednog dana od dana objavljivanja tih podataka u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Ko ima za obavezu da evidentira stvarne vlasnike i u kom periodu?
- Novoosnovani privredni subjekti imaju obavezu da evidentiraju stvarnog vlasnika u roku od najviše 15 dana od dana registracije. Od 01.10.2023. godine, omogućeno je da se elektronska registraciona prijava za osnivanje privrednog društva podnese objedinjeno, čime se istovremeno može izvršiti i evidentiranje stvarnog vlasnika.
- Ukoliko osnivač ne iskoristi ovu mogućnost, zakonski zastupnik privrednog društva mora evidentirati stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji u roku od 15 dana od registracije u Registar privrednih subjekata.
- Takođe, registrovani privredni subjekti su dužni da evidentiraju stvarnog vlasnika najkasnije 15 dana od dana promene vlasničke strukture ili članova organa subjekta.
| Ko je u obavezi? | Ko je nije u obavezi? |
|---|---|
|
|
Ko je u obavezi?
- privredna društva,
- društva u likvidaciji,
- zadruge,
- ogranci stranih privrednih društava,
- poslovna udruženja,
- udruženja i savezi udruženja,
- fondacije i zadužbine,
- ustanove,
- strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.
Ko je nije u obavezi?
- preduzetnici,
- javna akcionarska društva,
- privredna društva u stečaju,
- privredna društva u prinudnoj likvidaciji,
- društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,
- političke stranke,
- sindikati,
- sportske organizacije i udruženja,
- crkve i verske zajednice.
Knjigovodstvo nakon otvaranja firme
Osnivanje preduzeća je tek prvi korak – pravi izazovi dolaze tek kada posao krene. Zato je važno da imate pouzdanog partnera za knjigovodstvene usluge koji razume potrebe vašeg biznisa i može da vas prati u rastu. Kontaktirajte nas i zakažite sastanak. Kroz razgovor ćemo vam pokazati kako možemo biti vaš dugoročni partner, ne samo u vođenju poslovnih knjiga, već i u donošenju pametnih poslovnih odluka.
Niste sigurni kako sami da uradite proces osnivanja firme i mislite da je lakše da angažujete eksperta?
Popunite formular ispod i krenimo u proces otvaranja vaše nove kompanije:
