Povezana lica za transferne cene – Kriterijumi za utvrđivanje

Povezana lica su jedan od najbitnijih kriterijuma kada su u pitanju transferne cene. Upravo potreba za dostavljanjem izveštaja nastaje kada dolazi do transakcija između lica koja su povezana.

Kako biste znali da li vam je potreban elaborat o transfernim cenama, potrebno je da znate pravilno da identifikujene povezana pravna lica, odnosno subjekte koji vrše transakciju, a smatraju se povezanim.

Smatra se da kod ovakvih transakcija postoji mogućnost za manipulisanje u cilju izbegavanja plaćanja poreza. Iz tog razloga, prema Zakonu o porezu na dobit postoji obaveza privrednih društava i preduzetnika da dostave pomenutu studiju ukoliko posluju sa povezanim pravnim licima i drugim subjektima.

Saznajte koji su kriterijumi za utvrđivanje povezanih lica, bilo da postoji najmanje 25% učešća u kapitalu ili 25% glasačkih prava, povezanost po osnovu rodbinskih, bračnih ili vanbračnih odnosa. Istražite najčešća pitanja i savete iz prakse.

Ko su povezana lica za transferne cene?

Povezana lica su:

• Subjekti u odnosu kontrole, gde jedno pravno lice ima udeo od više od 25% u vlasništvu drugog – na primer, ukoliko matično preduzeće ima preko 25% vlasničkog udela u ćerci kompaniji, te firme se smatraju međusobno povezanim
• Subjekti pod zajedničkom kontrolom, kada ista fizička ili pravna lica imaju vlasnički udeo veći od 25% u više firmi – iako ta pravna lica možda nemaju međusobnu direktnu vezu, smatraju se sestrinskim i povezanim.
• Rodbina vlasnika pravnih lica koja su povezana po osnovu posedovanja najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja
• Pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom– ako je srpski obveznik u poslovnom odnosu sa pravnim licem iz zemalja koje se smatraju poreskim rajevima takva firma se tretira kao povezano lice

Transakcije koje se obavljaju prema transfernim cenama odnose se na razmenu dobara i usluga između povezanih lica (često je to slučaj između matične firme i zavisnih preduzeća). To znači da se sva pravila i sve odluke definišu unutar povezanih pravnih lica, odnosno one međusobno formiraju transferne cene.

Transakcijama sa povezanim licima se smatra i promet dobara i usluga gde ne postoji obaveza bilo kakvih plaćanja. Tako, transakcije koje se obavljaju između dva povezana preduzeća mogu biti davanje u zakup nepokretnosti bez naknade ili davanje zajmova bez kamate. U ove transakcije nepovezana pravna lica nikada ne bi ušla. Ali kada su u pitanju transferne cene ovakvi primeri se često dešavaju u praksi.

Koji su kriterijumi za utvrđivanje za povezana lica?

Kada je reč o kriterijumima i pravilima za utvrđivanje poveznosti pravnih lica, odnosno privrednih društava, oni su definisani Zakonom o porezu na dobit, odnosno Zakonom o porezu na dohodak građana ukoliko se radi o preduzetnicima.

Sam kriterijum povezanosti između lica potrebno je ustanoviti i odrediti za poreske potrebe, kako bi se utvrdile obaveze poreza na dobit pravnih lica.

Kriterijumi za utvrđivanje povezanosti pravnih lica se primenjuju na sva lica koja učestvuju u transakcijama – bez obzira da li su DOO, preduzetnici ili fizička lica.

Ono što je bitno da naglasimo je da se kriterijumi za utvrđivanje povezanosti primenjuju i na rezidente i na nerezidente (u skladu sa Zakonom). Izuzetak ovog pravila može biti u situacijama u kojima je zakonom propisano da se kriterijumi odnose samo na nerezidente.

Pri proceni povezanosti lica uvek se polazi od dva kriterijuma:

• da se javlja mogućnost kontrole između dva lica,
• da postoji značajniji uticaj na donošenje poslovnih odluka.

U skladu sa Zakonom, definicija povezanih lica glasi: “Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.“

Kako bi ovaj tekst bio kompletan, važno je istaći i to da, kako bi se lica smatrala povezanim nije uslov da oba kriterijuma budu istovremeno ispunjena, već je dovoljno da samo jedan kriterijum bude zadovljen.

Šta su povezana pravna lica (DOO ili preduzetnik) i fizička lica?

Povezana pravna lica su dve firme – mogu biti DOO ili preduzetnici – koje međusobno obavljaju transakcije po transfernim cenama.

U skladu sa Zakonom, povezanost lica za poreske potrebe se utvrđuje u poslovnim odnosima kako sa pravnim, tako i sa fizičkim licima. Shodno tome, povezano lice može biti i pravno i fizičko lice, a smatra se povezanim samo ukoliko u poslovnom odnosu sa obveznikom postoji veza i ako se obavljaju kontrolisane transakcije – a to su transakcije sa povezanim licima.

Da li su povezana lica rezidenti istih ili različitih poreskih jurisdikcija?

Povezana lica mogu i ne moraju biti rezidenti iste poreske jurisdikcije, uključujući i fizička i pravna lica. U prevodu, povezana pravna lica mogu biti u zemlji, ali mogu biti i u više zemalja, te su i ove stavke predmet provere kako bi se izbegla manipulacija profitom.

Da li se pozajmice osnivača računaju kao poslovanje sa povezanim licima?

Kada su u pitanju pozajmice osnivača i transferne cene, ovo je jedan od najčešćih tipova transakcija koje potpadaju pod pravila transfernih cena, upravo zato što se radi o poslovanju sa povezanim licima. To znači da uslovi pozajmice, a pre svega kamatna stopa, moraju biti tržišni.

Pozajmice bez kamate ili sa nerealno niskom kamatom predstavljaju poreski rizik, jer Poreska uprava može obračunati fiktivnu kamatu i uvećati poresku osnovicu. Neophodno je imati pisani ugovor o pozajmici sa jasno definisanim iznosom, rokom i kamatom. Ove transakcije se obično uključuju u dokumentaciju o transfernim cenama.

Pregled zakonskih odredbi kojima se utvrđuje povezanost

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, povezanost lica postoji:

• između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih poseduje najmanje 25% ili više učešća u kapitalu,
• između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indirektno poseduje najmanje 25% ili više glasova (glasačkih prava) u organima upravljanja
• između obveznika i nekog drugog lica u kojima ista lica učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu sa najmanje 25% ili više učešća, kao i sa kritičnih 25% glasačkih prava u njihovim organima upravljanja,
• između obveznika i fizičkih lica koja su u rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima sa licem koje poseduje najmanje 25% učešća u kapitalu, odnosno kritičnih 25% ili više glasačkih prava u organima upravljanja obveznika,
• između obveznika i svih pravnih lica koji su rezidenti jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom.

Kako se utvrđuje povezanost kada postoji najmanje 25% učešća u kapitalu?

Kako bi postojao osnov za povezanost između obveznika i nekog lica potrebno je da jedan od njih posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% ili više učešća u udelima i akcijama drugog lica, sa kojim se vrši kontrolisana transakcija. U ovom slučaju lica su povezana zato što postoji mogućnost kontrole nad obveznikom.

Kako se utvrđuje povezanost lica sa obveznikom kada postoji najmanje 25% glasačkih prava?

Smatra se da povezanost lica postoji između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indirektno poseduje najmanje 25% ili više glasova – glasačkih prava u skupštini, odnosno, organima upravljanja drugog lica. U ovom slučaju ispunjava se kriterijum mogućnosti značajnijeg uticaja.

Šta se dešava kada isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili najmanje 25% glasova u više pravnih lica?

Ukoliko postoji sutuacija u kojoj isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili glasova u više pravnih lica, onda se smatra da su povezana lica one firme u kojima ista lica (fizička ili pravna) neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju i kontroli.

Ovakva situacija dalje implicira da se direktno ili indirektno poseduje najmanje 25% akcija, udela ili najmanje 25% glasačkih prava u organima upravljanja, čime se opravdano stiče mogućnost za povezivanje lica, ispunjavanjem oba kriterijuma – i mogućnost kontrole i mogućnost značajnijeg uticaja.

Ovo suštinski znači da se povezanost lica može ostvariti:

• putem fizičkih ili pravnih lica,
• na posredan ili neposredan način,
• putem učešća u kapitalu,
• putem glasova u organima upravljanja privrednog društva.

Kako se utvrđuje povezanost ukoliko je isti direktor u više pravnih lica?

Kada je jedno isto lice direktor u više različitih pravnih lica, prema mišljenju Ministarstva finansija smatra se da to nije osnov za međusobnu povezanosti tih lica.

Na koji način se utvrđuje povezanost po osnovu rodbinskih, bračnih i vanbračnih odnosa

Prema Zakonu o porez na dobit povezana lica mogu biti i rođaci. Povezanim licima smatraju se i fizička lica koja su u porodičnim, rodbinskim, bračnim i vanbračnim vezama (odnosima), samo ukoliko se ispunjavaju kriterijumi. Kao u prethodnim slučajevima, familija i rođaci mogu biti povezani sa obveznikom, pravnim licem, samo ukoliko poseduju najmanje 25% učešća ili najmanje 25% glasačkih prava.

U ovom slučaju povezanim licima sa obveznikom smatraju se:

• brač­ni ili van­brač­ni drug,
• po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci…),
• usvo­je­ni­ci i po­tom­ci usvo­je­ni­ka,
• ro­di­te­lji,
• usvo­ji­o­ci,
• bra­ća i se­stre i nji­ho­vi po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci…),
• de­de i ba­be i nji­ho­vi po­tom­ci (stri­če­vi, uja­ci, tet­ke, bra­ća i se­stre po stri­cu, uja­ku, tet­ki i nji­ho­vi po­tom­ci),
• bra­ća i se­stre i ro­di­te­lji brač­nog ili vanbrač­nog dru­ga.

Način dokazivanja povezanosti lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom

Prema Zakonu o porezu na dobit, svako pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (nerezident) posmatra se kao povezano lice sa obveznikom. Povezana pravna lica su sve ne­re­zi­dent­ne kompanije iz JPPS, sa ko­ji­ma do­ma­će pravno lice (po­re­ski ob­ve­znik) ula­zi u po­slov­ni od­nos.

Između ovih povezanih lica sve transakcije izvršiće se po transfernoj ceni. Za­ko­n se odnosi na sve poslov­ne, ko­mer­ci­jal­ne i fi­nan­sij­ske odnose i transakcije sa ne­re­zi­dent­nim prav­nim li­ci­ma sa spi­ska ju­ris­dikci­ja (u skla­du sa Pravil­ni­kom o li­sti ju­ris­dik­ci­ja sa pre­fe­ren­ci­jal­nim po­re­skim si­ste­mom). Drugim rečima, pravila važe za sve transakcije i poslove sa pravnim licima iz JPPS (pro­me­t dobara ili usluga, uvoz, izvoz i sve druge transak­ci­je).

Sistem utvrđivanja povezanosti preduzetnika sa drugim licima

Povezanost preduzetnika sa drugim licima utvrđuje se u skla­du Za­ko­na o po­re­zu na do­ho­dak. Lica povezana sa preduzetnikom su:

• sva fizička i pravna lica prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica,
• čla­no­vi po­ro­di­ce ob­ve­zni­ka (brač­ni drug, ro­di­te­lji, de­ca, usvo­je­nik i usvo­ji­lac),
• bra­ća i se­stre ob­ve­zni­ka,
• ro­di­te­lji brač­nog dru­ga,
• pa­stor­ci.

Za preduzetnike takođe važe kriterijumi definisani Zakonom o porezu na dobit. Odnosno, sva pravila koja važe za pravna lica i privredna društva odnose se i na preduzetnike. Pritom, ne pra­vi se raz­li­ka iz­me­đu pred­u­zet­ni­ka kao fi­zič­kog li­ca i nje­go­ve rad­nje.

Da li su pravna lica čiji su osnivači u porodičnim, bračnim i vanbračnim odnosima povezana pravna lica?

Prema mišljenju Ministarstva finansija, dva privredna društva čiji su osnivači u međusobnim rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima ne mogu se smatrati povezanim licima. Oko ovog pitanja vladala je i još uvek vlada velika dilema, što je i razlog za pojašnjenje Ministarstva finansija.

Ova pravila važe uvek i u svim slučajevima kada su u pitanju porodične i (van)bračne veze. Na primer: za odnos između dva brata (dve sestre, brata i sestre), za odnos majke i ćerke (sina), supruga i supruge, dede i unuka i slično. Uvek kada je fizičko lice osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica, a drugo lice osnivač i 100% vlasnik druge firme, ne radi se o povezanim pravnim licima.

Kako se vrši identifikacija povezanih lica za potrebe transfernih cena?

Kada se utvrđuje po­ve­za­no­st iz­me­đu li­ca važno je uzeti u obzir sve opisane parametre, kriterijume i okolnosti:

• da li postoji po­ve­za­nost putem ka­pi­ta­la i gla­sač­kih pra­va,
• ka­da isto li­ce vr­ši kon­tro­lu ili zna­ča­jan uti­caj,
• obratiti pažnju na posrednu i neposrednu kon­tro­lu, kao i da ima zna­ča­jan uti­caj na do­ma­ća i stra­na po­ve­za­na li­ca,
• tran­sak­ci­je sa li­ci­ma iz JPPS,
• ne­u­o­bi­ča­je­ne i veoma vi­so­ke iz­no­se pla­ća­nja li­ci­ma ko­ja ni­su po­ve­za­na,
• nelogične tran­sak­cije,
• neuobičajene uslove i okolnosti za transakcije,
• tran­sak­ci­je či­ja se su­šti­na i for­ma raz­li­ku­ju.

Utvr­đi­va­nje i provera po­ve­za­nih li­ca mo­že se iz­vr­ši­ti na sledeći način:

• na osnovu rešenja Agencije za privredne registre, u kome je naveden udeo svakog lica u osnovnom kapitalu,
• na sajtu Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV)
• na osnovu evidencije podataka o članovima društva, koje su firme u obavezi da vode,
• na osnovu evidencionih prijava sa po­da­cima o po­ve­za­nim prav­nim i fi­zičkim li­ci­ma,
• u poslovnim knjigama prav­nog li­ca ili preduzetnika,
• iz napomena uz finansijske izveštaje,
• iz godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o poslovanju,
• iz izvora poput komercijalnih baza podataka,
• na osnovu ulazne i izlazne dokumentacije – faktu­ra, ugo­vo­ra, specifikacija i slično,
• na osnovu razgovora sa vlasnicima, menadžerima i ključnim rukovodećim osobljem,
• iz al­ter­na­tiv­nih izvora i vi­do­va pre­tra­ge – in­ter­net pre­tra­ge, po­da­ci iz elek­tron­skih, štam­pa­nih me­di­ja i drugo.