Metoda uporedive cene u izveštaju o transfernim cenama
Metoda uporedive cene na tržištu jedna je od metoda koja se koristi za utvrđivanje transfernih cena, tj. cena po kojima povezana preduzeća u okviru multinacionalnih kompanija obavljaju transakcije međusobno. Ova metoda se često koristi u poreskim zakonodavstvima širom sveta kako bi se osiguralo da transferne cene odgovaraju principu „van dohvata ruke“ (engl. arm’s length principle), što znači da bi cene trebale biti jednake ili slične onima koje bi se dogovorile između nezavisnih preduzeća na otvorenom tržištu.
**Osnovna načela metode uporedive cene na tržištu:**
1. **Identifikacija uporedivih transakcija:** Prvi korak je pronalaženje transakcija koje su slične u pogledu proizvoda, uslova prodaje, tržišta i drugih relevantnih faktora, a koje su se odvijale između nezavisnih strana (tj. ne-povezanih preduzeća).
2. **Analiza uporedivosti:** Neophodno je analizirati da li su transakcije stvarno uporedive, uzimajući u obzir različite aspekte poput funkcija, rizika, uslova ugovora, geografskih tržišta, količine prodaje, i vremenskog okvira transakcije.
3. **Prilagođavanje razlika:** Ako se utvrde razlike između transakcija koje se porede (npr. razlika u kvalitetu proizvoda ili uslovima prodaje), potrebno je izvršiti odgovarajuće prilagodbe kako bi se uslovi izjednačili.
4. **Određivanje transferne cene:** Nakon što su identifikovane i analizirane uporedive transakcije, transferna cena se može odrediti na osnovu tih tržišnih cena.
**Primer:** Ako povezano preduzeće A prodaje proizvode povezanoj firmi B po ceni od 100 dolara, potrebno je naći slične transakcije između nezavisnih preduzeća koja prodaju slične proizvode na sličnim tržištima. Ako nezavisna preduzeća naplaćuju 120 dolara za iste proizvode, moguće je da cena od 100 dolara nije u skladu s principom „van dohvata ruke“, pa bi mogla biti korigovana.
Metoda uporedive cene na tržištu je preferirana metoda prema mnogim regulatorima i međunarodnim vodičima (kao što je OECD), ali njena primena može biti ograničena kada ne postoji dovoljno podataka o uporedivim transakcijama.
