Metoda transakcione neto marže u izveštaju o transfernim cenama
**Metoda transakcione neto marže** (engl. Transactional Net Margin Method – TNMM) je jedna od metoda za određivanje transfernih cena između povezanih preduzeća. Ova metoda se koristi za analizu profitabilnosti transakcija između povezanih strana na osnovu neto marže koju ostvaruje jedno od povezanih preduzeća. TNMM je slična metodi cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu i metodi preprodajne cene, ali se razlikuje po tome što se fokusira na analizu neto marže umesto bruto marže ili troškova.
**Osnovni principi metode transakcione neto marže:**
1. **Analiza neto marže**: Metoda se fokusira na neto profitnu maržu koju povezano preduzeće ostvaruje iz određene transakcije ili grupe transakcija s povezanim preduzećima. Neto marža je profit nakon oduzimanja svih relevantnih troškova (proizvodni, administrativni, operativni itd.).
2. **Uporedivost**: Neto marža povezanog preduzeća se poredi sa neto maržama nezavisnih preduzeća koja se bave sličnim poslovnim aktivnostima, pod sličnim tržišnim i ekonomskim uslovima. Cilj je osigurati da marža bude u skladu s principom „van dohvata ruke“ (arm’s length principle).
3. **Odabir odgovarajućeg finansijskog pokazatelja**: TNMM može koristiti različite pokazatelje za merenje profitabilnosti, kao što su:
– Neto profitna marža (net profit margin)
– Povrat na imovinu (return on assets – ROA)
– Povrat na kapital (return on capital)
– Odnos između neto profita i prihoda, troškova ili drugih relevantnih stavki.
4. **Prilagođavanje razlika**: Ako postoje razlike između povezanih i nezavisnih transakcija koje utiču na marže (kao što su razlike u riziku, poslovnim funkcijama ili tržišnim uslovima), vrše se odgovarajuća prilagođavanja kako bi se osigurala uporedivost.
5. **Primena odgovarajuće marže**: Kada se utvrdi odgovarajuća neto marža iz uporedivih transakcija između nezavisnih preduzeća, ta marža se primenjuje na povezane transakcije kako bi se odredila transferna cena.
**Primer:**
Preduzeće A, deo multinacionalne kompanije, pruža usluge podrške i konsultacija preduzeću B, koje je takođe deo iste kompanije. Preduzeće A ostvaruje prihod od 1 milion dolara pružanjem ovih usluga, a nakon oduzimanja svih troškova, neto profit preduzeća A iznosi 100.000 dolara, što znači da je neto profitna marža 10%. Ako preduzeća u sličnim industrijama i sličnim uslovima postižu neto maržu od 15%, preduzeće A može povećati cenu usluga kako bi uskladilo svoju maržu sa tržišnim uslovima.
**Prednosti i ograničenja metode TNMM:**
– **Prednosti**:
– Ova metoda je fleksibilnija od metoda koje se fokusiraju na bruto maržu (poput metode preprodajne cene ili metode cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu), jer koristi neto profit koji uključuje sve troškove poslovanja.
– Korisna je kada nije moguće pronaći direktno uporedive transakcije na tržištu, ali su dostupni podaci o sličnim kompanijama koje posluju u istoj industriji.
– Lako se primenjuje na različite vrste transakcija, uključujući usluge, licenciranje i proizvodnju.
– **Ograničenja**:
– Neto profitna marža može biti pod uticajem mnogih faktora koji nisu direktno povezani s transakcijama između povezanih strana, kao što su opšti poslovni rizici, finansijski troškovi ili specifični tržišni uslovi.
– Prilagođavanja kako bi se postigla uporedivost mogu biti složena, jer je potrebno uzeti u obzir sve relevantne ekonomske i operativne faktore.
– TNMM se fokusira na krajnji rezultat (neto profit), pa ne daje detaljan uvid u specifične aspekte transakcije (npr. pojedinačne komponente troškova).
Metoda transakcione neto marže je popularna zbog svoje fleksibilnosti i široke primene u različitim industrijama i vrstama transakcija, ali zahteva preciznu analizu neto profitabilnosti i oprezno prilagođavanje za postizanje tačnosti.