Metoda podele dobiti u izveštaju o transfernim cenama

**Metoda podele dobiti** (engl. Profit Split Method – PSM) je metoda za utvrđivanje transfernih cena koja se koristi u situacijama kada je nekoliko povezanih preduzeća uključeno u zajedničku poslovnu aktivnost i doprinose stvaranju zajedničkog profita. Ova metoda deli ukupan profit između tih povezanih preduzeća u skladu s njihovim doprinosom poslovnoj aktivnosti, uzimajući u obzir principe „van dohvata ruke“ (engl. arm’s length principle).

Metoda podele dobiti je korisna kada su transakcije između povezanih preduzeća toliko međusobno povezane i složene da nije moguće analizirati ih odvojeno, ili kada svako preduzeće preuzima značajne i specifične funkcije, rizike i resurse.

**Osnovni principi metode podele dobiti:**

1. **Identifikacija ukupnog profita**: Prvi korak je određivanje ukupnog zajedničkog profita koji je ostvaren kroz saradnju između povezanih preduzeća. Ovaj profit može biti bruto ili neto, u zavisnosti od specifične situacije.

2. **Analiza doprinosa svakog preduzeća**: Nakon što se utvrdi ukupan profit, sledeći korak je procena doprinosa svakog povezanog preduzeća zajedničkoj poslovnoj aktivnosti. Doprinos može biti u obliku funkcija koje preduzeće obavlja (proizvodnja, marketing, istraživanje i razvoj itd.), preuzetih rizika ili uloženih resursa (ljudski kapital, oprema, intelektualna svojina itd.).

3. **Podela profita**: Na osnovu procene doprinosa, ukupan profit se deli između povezanih preduzeća na način koji bi bio sličan deljenju profita između nezavisnih preduzeća koja sarađuju u sličnim okolnostima. Cilj je osigurati da podela profita bude u skladu sa tržišnim uslovima i principom „van dohvata ruke“.

**Dve osnovne verzije metode podele dobiti:**

1. **Metoda rezidualne podele dobiti**:
– **Prvi korak**: Profit se deli između povezanih preduzeća na osnovu osnovnih poslovnih funkcija, u skladu sa tržišnim uslovima. Na primer, svako preduzeće dobija deo profita koji odgovara funkcijama kao što su proizvodnja, distribucija, prodaja itd.
– **Drugi korak**: Preostali (rezidualni) profit se deli između preduzeća koja preuzimaju specifične funkcije s visokim vrednostima, kao što su upravljanje intelektualnom svojinom, razvoj tehnologije ili specijalizovane usluge.

2. **Metoda ukupne podele dobiti**:
– Ukupan profit se odmah deli između povezanih preduzeća u skladu sa njihovim relativnim doprinosom ukupnom poslovnom rezultatu. Ova metoda ne pravi razliku između osnovnog i rezidualnog profita, već fokus stavlja na sveukupan doprinos.

**Primer:**
Zamislimo da preduzeće A razvija novu tehnologiju, dok preduzeće B koristi tu tehnologiju za proizvodnju i distribuciju proizvoda. Preduzeća A i B sarađuju i dele ukupan profit od prodaje tih proizvoda. Ako preduzeće A preuzima većinu istraživačkih i razvojnih funkcija, dok preduzeće B preuzima proizvodne i distributivne funkcije, profit bi se mogao podeliti u skladu s relativnim doprinosima – preduzeće A bi dobilo veću zaradu za razvoj tehnologije, a preduzeće B bi dobilo odgovarajući deo za proizvodnju i distribuciju.

**Prednosti i ograničenja metode podele dobiti:**

– **Prednosti**:
– Metoda je efikasna u situacijama kada je teško identifikovati uporedive transakcije na tržištu zbog visokog nivoa međusobne povezanosti poslovanja između povezanih preduzeća.
– Pomaže u alokaciji profita u slučajevima kada više preduzeća doprinosi stvaranju zajedničkog ekonomskog rezultata, naročito u poslovima s visokim vrednostima (npr. razvoj intelektualne svojine, zajednički poduhvati).
– Fleksibilna je za različite vrste transakcija, uključujući one u kojima je teško identifikovati nezavisne ekvivalente na tržištu.

– **Ograničenja**:
– Metoda je složena i zahteva detaljnu analizu doprinosa svakog preduzeća, što može biti izazovno i vremenski zahtevno.
– Pronalaženje pouzdanih podataka o tržišnim uslovima i nezavisnim transakcijama koje bi mogle poslužiti kao osnova za podelu profita može biti teško, posebno u specifičnim industrijama.
– Povećana potreba za prilagođavanjima može dovesti do subjektivnosti u utvrđivanju doprinosa, što može izazvati neslaganja s poreskim vlastima.

Metoda podele dobiti se najčešće koristi u industrijama s visokim nivoom intelektualne svojine, kao što su farmaceutska industrija, tehnologija, i zabavna industrija, gde su različite faze istraživanja, razvoja i komercijalizacije međusobno zavisne i doprinose zajedničkom stvaranju profita.