Metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (engl. Cost Plus Method) je jedna od metoda za utvrđivanje transfernih cena u transakcijama između povezanih preduzeća. Ova metoda se koristi za određivanje transferne cene na osnovu troškova proizvodnje ili pružanja usluga, na koje se zatim dodaje uobičajena marža, tj. zarada koja bi bila ostvarena u transakcijama sa nezavisnim preduzećima.

**Osnovni principi metode:**

1. **Identifikacija troškova**: Prvi korak je identifikovanje stvarnih troškova proizvodnje ili pružanja usluge od strane povezanog preduzeća. Ovi troškovi mogu uključivati direktne troškove (materijali, radna snaga) i indirektne troškove (opšti proizvodni troškovi, administrativni troškovi).

2. **Dodavanje uobičajene zarade**: Nakon što su troškovi identifikovani, na njih se dodaje odgovarajuća zarada (marža). Ova zarada treba biti u skladu sa onom koja bi bila ostvarena u transakcijama između nezavisnih preduzeća. Marža se obično izražava kao procenat troškova i može varirati u zavisnosti od industrije, tržišta i prirode transakcije.

3. **Utvrđivanje transferne cene**: Transferna cena se izračunava kao zbir ukupnih troškova i marže, pri čemu cena treba da bude u skladu sa principom „van dohvata ruke“ (arm’s length principle).

**Koraci primene metode:**
1. Izračunavanje ukupnih troškova koje povezano preduzeće ima u vezi sa proizvodnjom ili pružanjem usluge.
2. Pronalaženje podataka o tipičnim maržama koje nezavisna preduzeća ostvaruju u sličnim okolnostima na tržištu.
3. Dodavanje te marže na troškove kako bi se dobila konačna transferna cena.

**Primer:**
Preduzeće A, koje je deo multinacionalne grupe, proizvodi delove za automobile i prodaje ih povezanom preduzeću B. Trošak proizvodnje jednog dela je 50 dolara. Na osnovu analize, uobičajena marža na tržištu iznosi 20%. Transferna cena bi bila izračunata na sledeći način:

– Trošak proizvodnje: 50 dolara
– Marža od 20%: 50 * 0.20 = 10 dolara
– Transferna cena: 50 + 10 = 60 dolara

**Prednosti i ograničenja:**
– **Prednosti**: Ova metoda je relativno jednostavna i primenljiva kod proizvodnih ili uslužnih kompanija, posebno kada postoji jasan uvid u troškove i kada postoji dovoljno podataka o uobičajenim maržama na tržištu.
– **Ograničenja**: Može biti izazovno pronaći relevantne informacije o uobičajenim maržama u određenim industrijama, posebno ako je industrija specifična ili tržište nije dovoljno razvijeno. Takođe, metoda ne uzima u obzir uvek tržišne faktore koji mogu uticati na cene, kao što su ponuda i potražnja.

Metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu često se koristi kada preduzeće pruža proizvodne usluge unutar grupe, ili kada prodaje poluproizvode ili gotove proizvode unutar korporacije.